Джонов. М. Назаров, С. Юкирова, К. Юл даш кв


К,иялик даражасига кура тупроцни ювилиши



Download 3,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/76
Sana17.07.2022
Hajmi3,67 Mb.
#813079
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   76
Bog'liq
тупроқ муҳофазаси. мирзажанов к, назаров м, с.зокирова, е.юлдашев

К,иялик даражасига кура тупроцни ювилиши
К.ИЯ.1ИК тури
Н и ш обли к. градусда
Ю вилиш д ар аж а си
Т екис ер
1
H
vk
,
Ним TCKI1C
1-2
К учсш
К,ия аникрок,
2-5
Уртача
К.НИЛИК
5-10 ва юкори
Кучли, чиринди к;ават
ювплиб кетади.
Шаклига кура к,ияликлар туфи, ботик, ва крварик, булади. В. В. 
Докучаев, Ф. Ю. Левинсон-Лессинг, П. А. Замятчинский, А. Г1. 
Павлов, В. В. Вильямс к,ияликларининг юкрри к,исмида эрозия 
кучли ва аксинча, куйи кисмида суст булишини аникдашган.
15-жадвал
Катор ораси ишланадиган ерларда к,ияликка к,араб тупрокни
ювилиши ва сувни йуколиш даражаси 
(Баннет, 1958)
Т екш ириш
м ан баи
К узати лган 
д ав р л ар , й
Ё п ш л ар
мм
К иялик
узуилиги
м
К ияликни
тиклиги
Ю вилиш
т /г а
Сувни
йуколиш и
сгинларга
н и сбатан ,
ф оиз
Лойк,аеимон
Кумок,
0
4,9
6,4
Fyja
12
526
29,5
1
11.6
15,1
Чангсимон
кумок,
1
15,6
15,5
8
158,8
31.4
Маккажухори
9
965
22,1
12
222.4
40.3
20
243.7
30,4
Майда
Кумли, кумок
10
1032
22,1
8.7
50,1
17.8
Fyja
8
1032
16.5
136,8
14,4


Бу жараёнларнинг микдорий томонини С. И. Силрвестров 
(1949) ва С. С. Соболев (1961) урганган. Кзварик кияликларда 
Киялик тиккалигининг 0-3° — дан киялик буйлаб 8-10° гача ор- 
тиши куйи ^исмдаги ювилиш юкрридагига нисбатан 
8 - 1 0
мар­
та ортишига олиб келади. Ботик, кияликларда пастга томон сув 
массаси ортади, тиккалик камайиши х,исобига кия окимининг 
транспорт крбилияти \ам сусаяди, шунинг учун аккумуляция 
ортиши билан емирилиш камаяди. Энг куп емирилиш - про- 
филрнинг урта-буринида, куйи бугинда эса — аккумуляция ва 
сув захираси хрсил булади.
Тугри кияликларда эрозия жараёни таксимланиши суст 
шаклда 
кайтарилади. 
Куйи 
к,исимдаги 
емирилиш 
юкоридагидан 5 марта куп. С. И. Сильвестров \исобига кура 
биринчи типдаги кияликларда емирилиш киймати 12,5 марта 
иккинчи ва учинчи тип кияликлардагидан ортик риялик экс- 
позицияси сув эрозиясининг интенсивлигига тасир килади. 
Жанубий экспозициядаги кияликларда кор шимолий экспози- 
цияга Караганда 3-5 кун аввал эрийди. Шимолий кияликларда 
тупрок, заррачаларининг умумий емирилиши камрок Жанубий 
Кисмлардаги \арорат тебранишларининг амплитудаси каттали- 
ги шамолланиш жараёнларини тезлаштириб, эрозияни кучай- 
тиради.
Эрозия базаси чизикли, ёки жар эрозиясини усишига 
таъсир этади. Эрозиянинг ма^аллий базаси муваккат \арактерга 
эга, дарё сувининг кесими эса — доимий. Жар ривожланиши- 
нинг эрозион шаклда сиртки оким тартиби ва сув тупловчи 
майдон катталиги билан белгиланади.
Баъзи олимлар (Марков, 1948; Маккавив, 1953.) фикрига 
биноан, эрозион шакллар катталиклари сувнинг киймати ва 
сирт оким тартиби белгиланади. Сув йиггичларнинг шакли ва 
Киймати х;ам сув эрозиясининг ривожланиш интенсивлигига 
таъсир килади. А. С. Скородумов (1961), Д. J1. Арманд (1956), 
В. П. Лидов, сув йиргичларни 3 хил шаклга буладилар: 1. паст­
га томон кенгаювчи; 
2
. пастга томон 
тораю вчи; 
3. узунасига 
чузилган. Кенгаювчи сув йиггичлар кичик майдонга эга булиб, 
жар \осил килмайди. Улар купинча йирик кияликларга эга. 
Тораювчи сув йиггичлар жар \осил килади 
ва 
сув йипичлар 
конусли трагиясига 
кУ ^айликлар 
яратади. Одатда улар ботик 
Кияликларга эга ва кескинлиги билан фарк килмайди. Узуна­
сига чузилган кенг таркалган ва туб ювилишлар 
\о с и л


булишига кулай. Сув таксимловчи текисликдаги жарлик тар- 

Download 3,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish