3.7. Дефляцияга учраган ерларда тупрок унумдорлигини ошириш
тадбирлари ва угатлар самарадорлиги
Д еф л яц и яга учровчи тупроклардаи ю кори \о с и л о л и ш н и н г
м у \и м ом и ллари дан бири оитим ал дараж асидаги усим лик
Копламига эр и ш и ш ди р. О лим лар кучат к ^ ш н л и г и н и максадга
м у в о ф и к булиш и к^п ж и \агд ан гуза м а н и т , ту п р о к -и к ти м ш а-
рои тлари га
ва
агротехни к
тадбирларга
б огликлигини
ан и кл аган л ар. Ф ар го н а водийси ш ароитида бу масала К,. М ир-
заж он ов ва М. Н азаров (1976) ва бош калар том он и дан батаф -
сил урганилган. Fyзадам ю кори
\
o c i u i
олиш ом илларидан яна
б и ри менерал уш тл ар д ан тугри ф ой далан иш ди р.
Э рози яга учровчи туп рокларда о зи к моддалар м и к ю р и кес
ки н кам ай и б кегиш и сабабли, ер н и н г унум дорлигини ош и ри ш
м у \и м а ф о т е х н и к а \а м и я т га эга. Чунки эрозияга кзрш и кураш
уси м ли кларн и тугри угитлаш м асалаларини \а м уз ичига олади.
Д ем ак, эро зи яга учровчи ерлар угитга м у\тож булади. Аммо
угит уси м л и к учун о з и к бчлиш билан бирга ту п р о кн и н г м и к
ро б и ол оги к хусусиятларига \а м яхш и таъси р этади. М и кроор-
ган и зм лар
эса
о з и к
м оддаларни
у си м ли к
осон
узлаш тири ладиган \о л атга келтиради. У си м ли кн и н г усиш и,
р и вож лан и ш и га ёрдам беради ва \о с и л н и ош иради.
О ли м лар эро зи яд ан зарар курган тупрокпарга эки лган гурли
хил эки н л ар д ан ю кори \о с и л олиш да угитлар м у\и м а^амиятга
эга э к ан л и ги н и ан и кл аган л ар , улар \а р хил ту п р о к ш ароитла-
ри д а у ги тн и н г к и ш л о к хуж алик эки н л ари га таъ си рин и илмий
асослаш б и лан б ирга, эр о зи я натиж асида ту п р о кн и н г сувга та-
лаб ч а н л и ги н и , ф и зи к хусусиятлари ём он л аш и б , о зи к моддала-
ри кам ай и б бориш и сабабли бу тупрокларга д еф л яц и яга ча-
ли н м ай д и ган туп рокл арга н исбатан куп рок угит бери ли ш и ке-
р ак деган хулосага келганлар.
О ли м лар у зл ар и н и н г куп й и л ли к илм ий таж рибаларига
асо слан и б ш амол ва и рригаци он — л ал м и ко р эрози яси дан за
рар курувчи туп р оклар учун гузага ва б ош ка эки н л ар га м и н е
рал угитлар бериш м и кд орлари , вактлари, угатларн и солиш
усуллари буйича тавси ян ом ал ар иш лаб чикдилар. Д ем ак эро-
зи яд ан зарар курувчи туп рокдарда г^за ва бош ка эки н л ар д ан
мул \о с и л ети ш ти р и ш н и н г ян а бир м у\и м тадбирларилан бири
м енерал ва о р ган и к угитлардан унумли ф ой далан иш ди р.
Бухоро в и л о я ти н и н г Ш о ф р и к о н туманидаги хужаликларда,
Ф ар го н а вилояти Ёзёвон д а \а с и д а бир неча йил давом ида э р о
зи яга учраган туп роклардан уги тларни н г и ктисодий сам арадор-
л и ги , гуза кучат кали н лиги ва угитлар м еъёрини урганиш бора-
сидаги кузатиш лар олиб борилди. Т аж рибалар сугориладиган
утлоки саз тупрокларда, ш амол эрозияси дан кучли зарар
курувчи м и н такаларда, ш ун и нгд ек эрози яга карш и тадбирлар
Курилган ва бундай тадбирлар курилмаган ш ароитларида олиб
б орилди . Т аж риб а утказилган ер л ар н и н г тупроги утлоки, меха
н и к тар к и б и енгил булиб, си зот суви ни н г як и н л и ги 1,5-2,0 м.
атр о ф и д а эди. Т аж риба уч кайтариш да туснкди ва туси ксиз
хрлатда утказилди (10-ж адвал).
Т аж ри б а даласи туп р о ги н и н г таъ ри ф и н и бериш учун ген е
ти к катлам лари курсатилган чукурлардан наъмуналар олинди:
0-47 см гача чукурликда бузранг, енгил кумоК ГуПрок, ун и н г
усти курук булиб, чукурлаш ган сари нами ош иб боради, ю м-
ш ок, тар к и б и д а д иам етри 2-3 мм ли к ай р о к тош чалар учрайди,
\ а р хил ут и лди злари мавжуд, пастки катламга равон утилади.
48-100 см чукурликда (кум илган) тук бузранг, усти енгил,
ости уртача м ехан ик таркибдаги кум ок туп ро к булиб, жуда
нам , зи ч р о к д он адор, куплаб чири ган илдизлар учрайди, бу
Катламда \а м д и ам етри 2-3 мм ли к ай р о к тош чалар бор, пастки
Катламга равон утилади.
101-146
см
чукурликда
бузранг,
аралаш ган
уртача
о ги рли кд аги туп рок, д он адор, унча куп булмаган м икдорда
з и ч р о к и лдизлар учрайди; пастки катламга равон утилади.
147-170 см чукурликда енгил, жуда корам тир ту п р о к б^либ,
Кум билан аралаш ган , жуда нам, структурасиз, у си м л и кл ар н и н г
м айда том и рч ал ари куп учрайди, 150 см дан кейин чучук ер
ости суви чикади.
Т у п р о к н и н г п астки катлам ларида чиринди м и кд о ри н и н г
о ш и б б о рш и и ва м акротузи лм ан и н г ош иш и ун и н г кумилган
т у п р о к э к ан л и ги д ан далолат беради. Кумилган ту п р о к м акроту-
зи л м аси д а (0,25-10 мм ли ту п р о к заррачалари) 80 ф ои зга якин .
Do'stlaringiz bilan baham: |