Диссертация магистр даражасини олиш учун Маърузачи. С. Абдиев


Экологик фавқулодда вазиятларнинг олдини олиш ва оқибатларини камайтириш бўйича илғор хориж тажрибаси



Download 5,05 Mb.
bet9/12
Sana30.03.2022
Hajmi5,05 Mb.
#518527
TuriДиссертация
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
Орол дисертация

3.2. Экологик фавқулодда вазиятларнинг олдини олиш ва оқибатларини камайтириш бўйича илғор хориж тажрибаси
Жамият ҳаётида яйловлар ҳам муҳим аҳамиятга эга бўлиб, инсоният истеъмол қиладиган асосий озиқ-овқат маҳсулотларининг 10 %га яқини мазкур турдаги ерлардан олинади.
Маълумки Исроилнинг 95% ҳудуди қурғоқ, яримқурғоқ ҳамда чўл ҳудудлардан иборат. Ўтган асрнинг 60 йилларидан бошлаб Негев ва Ясир чўлларини кўкаламзорлаштиришга киришилди.
Шунингдек, Исроил ўрмонзорлаштиришнинг янги технологиясини ишлаб чиқди. Бу ярим қуруқ ва қурғоқчил ерлапни саванналаштириш дейилади. Саванналаштириш амалиётида атрофи дарахтлар билан ўралган тоғ ёнбағирларидан ҳосил етиштирилади. Бу – биохилма-хилликни сақлаб қолиб, тупроқ унумдорлигини оширади.
Ҳозирги кунда эса Исроилда 200 млн.дарахат бор ва уларнниг сони борган сари ортиб бормоқда. Мамлакатда ҳар йили кўплаб миқдорда кипарис, эвкалипт, қарағай, эман, дублар экилади
Хитойнинг Ички мўғулистон қисмида жойлашган Кузупчи чўлида 1988 йилда чўлни кўкаламзорлаштириш ишлари бошланган. 18 000 кв.км. майдонни эгаллаган чўлда ҳар йили 34 000 га ерга ҳар хил турдаги дарахтлар экилади. Натижада ҳозирги кунга келиб чўлнинг 6 000 кв. км. қисми кўкаламзорлаштирилган.
Му-ус чўли
Орол денгизи билан боғлиқ экологик фавқулодда вазиятларнинг олдини олиш ва оқибатларини камайтириш бўйича тавсиялар
Тўқайзорлар, ўрмонлар ташкил қилиш. Маълумки, тўқайзорлар ва ўрмонлар шамол таъсирида туз ва чанг кўтарилишининг олдини оладиган энг яхши восита ҳисобланади. Бу мақсадни амалга ошириш учун Глобал экологик фонд ёрдамида ҳамда ички маблағлар ҳисобидан қатор лойиҳалар амалга оширилмоқда. Хусусан ҳар йили минглаб гектар майдонларга саксовуллар экилмоқда.
Шўрга чидамли ўсимлик турларини кўпайтириш. Оролбўйида шўрланиш даражаси юқори бўлгани боис бу ерда ҳар хил ўсимлик турларини кўпайтиришнинг иложи йўқ. Шунинг учун шўрга чидамли ўсимликларни кўпайтириш бўйича жаҳон тажрибасини ўрганиш ва бундай ўсимликларни синаб кўриш ва кўпайтириш лозим. Бунинг учун чўлга мос кўчатларни кўпайтириш бўйича марказ ташкил қилиш. Орол денгизининг қуриган ҳудудларидаги чанг ва заҳарли тузларнинг кўтарилишига тўсқинлик қиладиган шундай ўсимликлар билан қоплаш лозим.

Download 5,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish