Dilorom qosimova menejment nazariyasi

Menejmentda  klassik yoki  ma’muriy  maktab  (1920—1950). 
Ilmiy  boshqaruv  to'g'risida  yozgan  mualliflar  o'z  tadqiqotlarini  asosan 
ishlab  chiqarish  m e n e jm e n tig a   b ag'ishlaganlar.  Ular  m e n e jm e n t 
bo'yicha  past  darajada  samaradorlikni  oshirish  ustida  ishlashgan. 
M a ’muriy  m a k tab n in g   vujudga  kelishi  bilan  m utaxassislar  tashki­
lot  boshqaruvini  u m u m a n   m ukam m allashtirish  uchun  m u n ta z a m  
ravishda  yondashuvlar  ishlab  chiqa  boshlaganlar.
Teylor  va  Gilbret  o'z  faoliyatlarini  oddiy  ishchidan  boshlagan 
va  bu,  shubhasiz,  ularning  tashkilot  bilan  m enejm ent  to'g'risidagi 
t a s a w u r l a r i g a   t a ’sir  e t g a n   edi.  Ulardan  farqli  ravishda,  ko'proq 
klassik  m aktab  kabi  tanish  bo'lgan  m a ’muriy  m enejm ent  maktabi-
30

---

ning  mualliflari  katta  biznesda  m en ejm entning  oliy  bo‘g ‘ini  rahbar- 
lari  sifatida  bevosita  ish  tajribasiga  ega  edilar.  Ismi  shu  maktabning 
vujudga  kelishi  bilan  bogliq  b o ‘lgan  va  ba’zan  m enejm entning  ota- 
si  deb  atashadigan  Anri  Fayol  k o ‘mir  qazib  oluvchi  k atta  fransuz 
kompaniyasiga  rahbarlik  qilgan.
Urvik  Angliyada  m en ejm en t  masalalari  bo’yicha  m aslahatchi 
bo'lgan.  A.K.  Reyli  bilan  birgalikda  ilmiy  ishlarni  yozgan  Jeym s  D. 
M uni  Alfred  P.  Sloun  boshchiligida  «Jeneral  M otors»  kompani- 
yasida  ishlagan.  Ilmiy  m enejm ent  nazariyasini  yaratuvchilar  kabi 
klassik  m aktabning  tarafdorlari  ham  m enejm en tn in g   ijtimoiy  jihat- 
lari  to‘g ‘risida  unchalik  tashvishlanmaganlar.  Bundan  tashqari,  ularning 
ishlari  ilmiy  uslubiyotga  asoslanm agan  holda  m a ’lum  darajada  shax- 
siy  kuzatishlardan  kelib  chiqadi.  «Klassiklar»  tashkilotlarga  porloq 
kelajak  nuqtai  nazaridan  qarashga  harakat  qilardilar,  shuningdek, 
ular  tashkilotlarning  umumiy  tavsiflarini  va  qonuniyliklarini  aniqlash- 
ga  urinar  edilar.  Klassik  m aktabning  maqsadi  m enejm entning  uni­
versal  tamoyillarini  ishlab  chiqishga,  shu  bilan  birga,  bu  tamoyilar- 
ga  amal  qilish  tashkilotni  shubhasiz  muvaffaqiyatga  olib  keladi  de- 
gan  g'oyaga  asoslangan  edi.
Bu  tamoyillar  ikkita  asosiy  jihatlarga  to'xtalib  o‘tadi.  Ularning 
biri  tashkilot  boshqaruvining  oqilona  tizimini  ishlab  chiqish  edi. 
B iznesning  asosiy  tamoyillarini  aniqlab,  nazariyotchi  «klassiklar» 
tashkilotni  bo'linmalar  va  ishchi  guruhlarga  bo'lishning  en g   yaxshi 
usulini  topishlariga  ishonch  hosil  qilganlar.  Bu  funksiyalar  a n ’anaviy 
bo'lib,  moliya,  ishlab  chiqarish  va  m a rk e tin g   hisoblanar  edi.  Bu 
bilan  m en ejm entning  asosiy  funksiyalarini  aniqlash  ham   chambar- 
chas  bog'liqdir.  Fayolning  menejment  nazariyasiga  qo‘shgan  asosiy 
hissasi  -   u  m enejm entni  universal  protsess  kabi  ko‘rib  chiqdi,  bu 
protsess  rivojlantirish  va  tashkil  qilish  kabi  bir  nechta  bir-biri  bi­
lan  bog‘langan  funksiyalardan  iborat  edi.
Klassik  tam o y illa rn in g   ikkinchi  kateg o riy asi  tash k ilo t  tuzil- 
m asining  shakllanishiga  va  ishchilarni  boshqarishga  tegishli  bo'lgan. 
B unga  misol  bo'lib  yakkaboshchilik  tamoyili  xizm at  qilishi  mumkin, 
sh u n g a  muvofiq  inson  faqatgina  bitta  boshliq  tom onidan  buyruq 
olishi  va  faqatgina  unga  buysunishi  kerak.  Misolda  Anri  Fayolning 
m enejm ent  bo'yicha  14  ta  tamoyillarining  qisqacha  bayoni  keltiril-
31

---

gan,  ulardan  ko'plari,  Fayol  ularni  birinchi  bor  t a ’riflab  bergan  payt- 
dan  beri  sodir  bo'lgan  o'z garishlarga  qaram ay,  hozirgacha  foyda- 
lidir.