Dene tarbiya met


 Табиатнинг со\ломлаштирувчи кучлари ва



Download 1,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/63
Sana22.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#82508
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   63
Bog'liq
dene tarbiya met

 
6.2 Табиатнинг со\ломлаштирувчи кучлари ва
гигиеник омиллар. 
Щ а в о, = у е ш н у р и, с у в жисмоний тарбия жараенида табиатнинг со\ломлаштирувчи 
кучлари тарзида тарбиянинг воситаси сифатида фойдаланилади. Щаетий шароит, мущит инсонни 
турли шароитда моддий неъмат яратиш, яшашга мажбур =илади. Бунга куникиш, тайер булиш 
мущим ащамиятга эга. Шунинг учун табиатнинг инъоми-щаво, сув, =уеш нури инсон иш 
=обилиятини ошириш, саломатлигини мустащкамлашнинг асосий воситасидир. 
Жисмоний тарбия жараенида табиатнинг со\ломлаштирувчи кучларидан фойдаланиб (очи= 
щавода, =уеш нури остида) жисмоний маш=лар билан шу\улланиш маш=улотлари олиб борилади. 
Чумилиш офтобда тобланиш, щавонинг исси=-сову\и жисмоний маш=лар билан инсон 
организмига турлича таъсир курсатади. Маш=улотлар давомижда бу воситалардан тизимли 
фойдаланишнинг мущим ащамияти бор. 
Жонажон респуликамизнинг географик, и=лимий ва экологик щолати барча вилоят ва щудудларда 
табиатнинг со\ломлаштирувчи кучлари ва улардан фойдаланишнинг илмий ососини ишлаб 
чи=ишни та=оза этади. Одатда =уеш нурида тобланиш-ундан фойдаланиши соат 10. 00 дан 1\. 00 
гача булиб унинг яъни =уеш нури таркибидаги ультрабинафша нурларни турли ешдагилар аощида 
ажратилган услубияти илмий ишламаган. Айрим щолда чини=ишнинг бу усулидан 16.00 - 1ы.\0 
гача фойдаланилади. Бу ва=тнинг щам турли щил еш ва жинсдагилар учун индивидуал 
щусусиятларини щисобга олган тарздаги услубияти мавжуд эмас. 
Жисмоний маш=ларнинг меъери, юкламанинг умумий ми=дари, маш=нинг интенсивлигини 
эътибордан четда =олдириш табиатни со\ломлаштирувчи кучларидан фойдаланишда салбий 
натижаларга олиб келишни унутмаслигимиз лозим. 
Шу\улланувчиларга =уеш ваннаси, сувда чини=ишнинг назарий юилимларини бериш ва улардан 
системали фойдаланиш. щавонинг узгариши организмнинг исси=-суву==а, кескин узгариши 
ор=али организмни кесикн узгаришларга мослашувини ошириш, табиатни со\ломлаштирувчи 
кучларидан фойдаланиш жараенини самарадорлигини оширади. 
Чини=тириш индивиднинг ешлигидан амалга оширилиши лозим. Щар томонлама чини=тириш 
учун табиат омилларини турли жисмоний маш=ларни бажариш билан =ушиб олиб борилиши 
таш=и мущитнинг салбий таъсирларига организмнинг =аршилик курсата олиш =обилиятини 
ошириши щозирги кунда илмий-амалий исботланган. 
Жисмоний тарбия жараенида эришилган чини=ишнинг самараси «кучувчан» булади, яъни у 
инсоннинг бош=а фаолияти (асосан, мещнат щарбий хизмат) да намоен булади ва жисмоний 
тарбиянинг 


Туристлик саещатларда табиатнинг маълум туси=ларидан утиш кишиларда а=лий, жисмоний, 
ащло=ий-эстетик хислатларни тарбиялайди. Уларга жамоага муносабат, =урсмаслик, куч, 
чидамлилик сифатларини ривожлантиради. Саещатда то\, даланинг турмуш тарзи, унда яшаш, 
мещнат =илиш шаройтга мослашиш малакаси ва куникмалари ривожланади. Туризм бош=а 
амалий шароитда =улланадиган жисмоний маш=ларга бой. Шунга кура, улар щаетийлиги ва 
амалийлиги билан фар=ланади. 
Жисмоний тарбия воситаси сифатида туризм =уйидаги асосий щусусиятларга эга. 
1. Щаетий амалийлиги щусусияти. Муста=ил фаолият, ташаббускорликни тарбиялайди. 
Ращбарлик, бош=ариш, мулжал олиш, йулни танлаш ва уни ту\ри топиш, щаритани у=ий олишдек 
=атор малакаларни шаклантиради ва ривожлантиради. 
\. Туризм жисмоний сифатлар ва щаракатлар малакасини бараварига тарбиялайди, чунки унда 
ажратиб олинган мутахассисликка керак булган хислатлар ривожланмайди. 
\. Сафарга тайерланиш ва сафар давомида барча фаолият, амалий ащамиятга эга булган юриш, 
югуриш туси=лардан ошиш ва бош=а щаетий-амалий маш=лардан фойдаланилади. 
4. Туризм шу\улланувчига маълум даражадаги жисмоний тайергаликка эга булиш талабини 
=уймайди. Шуниси билан у спортга ущшайди. 
5. Туризм пайтида жисмоний маш=лар организмга и=лим шароити (сову=, исси=, шамол каби) ва 
маршрутининг рельефига =араб таъсир курсатади ва унинг таъсири турлича булиши мумкин. 
6. Туризмда куч синашиш, мусоба=алашиши асосий уринни эгаллайди. 
ы. Туристлик саещатлар =атнашчилари узларининг ичларидан ращбарни сайлаб оладилар. Ращбар 
16 ешдан ю=ори, тажрибага эга булган киши булиши шарт. Туризмда ращбарнинг узи щам 
=атнашчилари билан иштирок этади. У маълум =ушимча вазифаларни бажаради: туристлик 
саещат маршрутини =атнашчилар таркибини, улар шахсини урганади, жищозларни куриб чи=ади 
ва амалий масалаларни щал =илади. 
Саещат катнашчилари еш сайещлар булса, уларга 19 ешдан кичик булмаган мутаххасис йури=чи 
этиб тайинланади. Спорт гимнастикасида эса фаолиятда ращбарнинг узи айнан иштирок этмайди. 
щ.Туризм маш\улотларинин асосий формаси п о х о д д и р. Похадда туризм пайтида билиш керак 
булган барча щаракатларнинг шакл ва услубилари =улланилади, бу билан щаетий-амалий малака 
ва куникмалар. Улкани урганишга оид назарий билимлар шакилланади, сузиш, тирмашиб чи=иш 
ва щоказолар, шунингдек, топография билан ишлаб туси=лардан ошиш ва бош=алар 
узлаштирилади. 
Туризмга жисмоний тарбия воситаси тарзида табиий туси=лардан утиш, юк кутаришни жисмоний 
маш=лар билан =ушиб олиб бориш тавсия этилади. 
1960 йилларгача =атор муаллифлар (А Д Новиков, Л П Матвеев, Б А Ашмарин ва бош=алар) 
тарбия жараенида =улланилган маш=ларни тарихан шаклланган жисмоний тарбия тизимларидаги 
белигиларига кура туркумладилар. Лекин тизимларнинг янгиланиши, тарбия жараенида 
=улланиладиган маш=ларнинг такомиллашганларининг вужудига келиши, янги маш=ларнинг 
тарихан =абул =илинган маш=лар таркибига си\май =олабошладилар. Чунки хусусиятларига =араб 
улар гимнастика, уйинлар, спорт еки туризм маш=ларидан деярли фар= =илар эди. 

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish