Дала экинларининг асосий зараркунандалари



Download 3,6 Mb.
bet305/356
Sana13.01.2023
Hajmi3,6 Mb.
#899408
1   ...   301   302   303   304   305   306   307   308   ...   356
Bog'liq
Яхонтов В.В

Кураш чоралари. Қуйруқли бузоқбошига қарши курашиш учун ерни яхшилаб ишлаш ва қатор ораларини юмшатиш керак бу чоралар қуйруқли бузоқбошининг очган йўлларини бузиб ташлайди. Қуйруқли бузоқбоши кўпайиб кетганда шолини сув бостирмасдан экиш, сувни шоли униб чиққандан кейингина бериш керак (Шагаев). Қуйруқли бузоқбошига қарши курашиш учун экин экилгунча тупроқ юзасига гексахлоран дусти солиб, 5-10 см чуқурликкача аралаштириб юбориш, экин экилгандан кейин эса дустни қатор оралари бўйлаб эгатларга кўмиш фойдалидир (Марджанян). Қуйруқли бузоқбошилар дориланган тупроқ қатламидан ўтар экан, нобуд бўлаверади. Инсектицид бир ой ва ундан кўпроқ вақтгача ўз таъсирини сақлайди. Ерга сидирға солганда гектарига 200 кг ва қатор ораларига солганда гектарига 50 кг 12 % ли дуст, парникларнинг 1 м2 га 15 г дуст сарфланади.
Маккажўхори донини юмшагунча қайнатиб ва натрий арсенит билан заҳарлаб тайёрланган (1 л сувга 50 г заҳар қўшилади) заҳарли емлар ёки кепакка гексахлоран қўшиб тайёрланган заҳарли емлар (1 кг кепакка 10-20 г гексахлоран дусти қўшилади) ҳам ишлатилади. Бундай заҳарли емлар ўсимликлар яқинидаги тупроққа ёки қуйруқли бузоқбоши яшайдиган бошқа жойларга 2-3 см чуқурликда кўмиб қўйилади ёки қишдан олдин ерни бороналаганда тупроққа кўмиб юборилади.


Карам бити
Вrеviсоrупе brаssiсае L.
Зарари. Карам бити карамга, айниқса, гулкарамга катта зиён етказади. Редиска, шолғом, турп ва бошқа бутгулли ўсимликларга бир оз зиён етказади.
Карам баргларини бит кўпинча сидирға қоплаб олиб, ўсимликни мажмағил қилиб қўяди, ҳосилни камайтириб юборади ва ифлослантиради, баъзан кўчатни қуритиб қўяди ҳам.
Уруғлик карамнинг ғунчаларини ва ёш тугунчаларини нобуд қилиб ташлайди.
Тарқалиши. Карам бити бутун Палеарктикада (Амур ва Уссурий ўлкаларидан бошқа) ва Шимолий Америкада тарқалган.
Таърифи. Вояга етган қанотсиз битнинг катталиги 2,00-2,15 мм, ранги кул ранг-яшил бўлиб, оқиш мумсимон доғи бор; шакли тухумга ўхшайди, орқага томон бир оз кенгайиб боради; оёқлари, хартуми ва мўйловлари қўнғир тусли. Қанотли битнинг катталиги ҳам шундай, лекин у ингичкароқ бўлиб, фақат қорнида мумсимон доғи бор.
Карам битининг личинкаси вояга етган битдан асосан кичиклиги билан фарқ қилади; биринчи ёшдаги личинканинг катталиги тахминан 0,75 мм келади. Личинкаларнинг ва вояга етган битларнинг шира найчалари ўртасидан бироз йўғон тортган бўлади.
Тухуми чўзиқ, тахминан 0,5 мм катталикда бўлиб, ялтироқ, қора, янги қўйилган тухуми эса яшил ёки сарғишдир.

Download 3,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   301   302   303   304   305   306   307   308   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish