Д. Т. Абдукаримов


Кўк нўхатнинг систематикаси ва келиб чиқиши



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Кўк нўхатнинг систематикаси ва келиб чиқиши
. Кўк нўхат туркуми 
Pisum L дуккакдошлар Fabaceae Lindl (Leguminosae Juss) оиласига мансуб 
бўлиб, унинг икки тури мавжуд. 
1. Pisum fulvum Sitbth.et Smith – қизғиш – сариқ кўк нўхат бир йиллик паст 
бўйли ўсимлик (10 – 75 см), дуккаклари майда (3 – 4 х 0,7 – 1 см) тўғри шаклли, 
уруғи лўнда, диаметри 0,3 – 0,4 см. Кичик Осиѐ ва Арабистоннинг тоғли 
минтақаларда ѐввойи ҳолда учрайди. Маданий горох билан чатиштирилганда 
кучли пуштсизлик кузатилади.
2. Pisum sativum L. sensu amplissimo Govorov – экма кўк нўхат. Бир йиллик, 
ўта полиморф тур бўлиб, қишлайдиган шакллари ҳам мавжуд, ѐввойи шакллари 
кам учрайди. Бу тур – космополит. Ҳозирги замон классификацияси асосида 
унинг олтита кенжа тури мавжуд: 
1. Баланд бўйли. 
2. Сурияли 
3. Аббиссинияли 
4. Кавказортили 
5. Осиѐли
6. Экма (посевной) 
Кўк нўхат ўсимлигининг келиб чиқиши тўғрисида аниқ маълумотлар йўқ, 
лекин аксарият олимларнинг фикрича бу ўсимлик эски дўнѐнинг типик 
қадимий экинидир. Айрим кузатишлар асосида горох ўсимлиги Олд Осиѐ, Ўрта 
Осиѐ ва Хабашистон марказларидан келиб чиққан деб ҳисобланади 
(Н.И.Вавилов). Бу ерда кўп миқдорда доминант генли оддий шаклларининг 
мавжудлиги бу фикрни тасдиқлайди.
А.И.Говоров горохнинг биологик хусусиятлари ва морфологик 
белгиларининг мужассамлиги ва келиб чиқишига қараб учта экма кенжа тур 
ичида 18 та экологик – географик гуруҳини ажратади, аҳамиятлилари 
қуйидагилар: 
Ўрта ер денгизи кўк нўхати.
Қиѐфаси йирик шаклли ўсимлик, пояси 
йўғон, бўйи 80 – 300 см. Дуккаги йирик, узунлиги 6 см дан зиѐд. 1000 уруғнинг 
вазни 250 – 400 г. Униб чиққандан – гуллашгача бўлган даврда жуда тез 
ўсадиган ва шу даврда сувга талабчан, ҳароратнинг пасайишига нисбатан 
чидамли, кейинги фазаларда вақти – вақти билан бўладиган қурғоқчиликка 
чидамли ва ҳосилни шаклланиш даврида иссиқликка талабчан. Вегетация даври 
ўртача, оптимал шароитда таркибида 23 – 26 % оқсилли юқори ҳосил тўплайди. 
Уладовский 303, Чишминский ранний ва бошқа навлари мавжуд.

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish