Д. Т. Абдукаримов


Оқсил ва мойининг таркибига қаратилган селекция



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Оқсил ва мойининг таркибига қаратилган селекция.
Соянинг 
экиладиган навларининг аксариати таркибида 38–45 % оқсил ва 17–21 % мой 
сақлайди. Айрим шаклларда бу кўрсаткичлар 52 ва 27 % оқсил моддасининг 
таркиби билан мой миқдори орасида яккол тасвирланган тескари корреляция 
(минус 0,3–0,7) кўзатилади. Кўп мойлилиги билан йирик уруғли ўртапишар 
навлар фарқланиб туради. Соя мойининг таркибида ўта мухим бўлиб 
алмаштириб бўлмайдиган линол кислотаси (50–60 %) ҳисобланади. Аммо 
унинг миқдори линоленли кислотаси билан (2–3 %) тўғри корреляцияли бўлиб 
мойга ўзига хос хид беради ва мойни тезликда айнишига олиб келади. 
Оқсил моддасини оширишга қаратилган селекция ишида шуни эътиборга 
олиш керакки уруғ қобиғининг рангли ва қора тусли тезпишар навларининг 
уруғида сариқ уруғли ўртапишарларга нисбатан у кўпроқ сақланади. Кўп 
оқсилли навларда оқсилни ва мойни жамланган миқдори кўп мойлиларга 
нисбатан юқорироқ бўлади. 
Соя уруғининг таркибида оқсил миқдори – генетик шартланган асосланган 
хусусият – симбиотик фаоллиги билан чамбарчас боғлиқ. 
Катта актив симбиотик аппаратини шакллантириш кобилятли ўсимликлар 
ўзини ҳаводан оладиган азот билан тўлигича таъминлаш имкониятига эга 
бўлиб, ѐнида ўсиб турган ва ризобияларга иммунитетли ѐки кичик фаол 
бўлмаган симбиотик аппарат шакллантиришга нисбатан анча кўпроқ оқсил 
сақлайдилар (фарқи то 10 % гача)
Азотни ҳаводан фаол ўзлаштирувчи шакларнинг вегетация даври узоқроқ 
давом этади, бундай ўсимликларга фаол ҳароратни йиғиндиси кўпроқ талаб 
уилинади. 
Селекция жараѐни натижасида соянинг мойлилиги 14–15 % дан 23–24 % 
гача етказилади, лекин бунинг натижасида йод рақами пасаяди, бу эса салбий 
ҳолат бўлиб ҳисобланади. Ўта баланд мойли навларга Амурская 43, Салют 2, 
Приморская 508, 515, 520, 524, 563, 565, 573, Днепровская 12 ва бошқа навлари 
киради. 
Бошланғич материал. 
Мустақил ҳамдўстлик мамлакатларида тарқалган 
соянинг навлари Манчжурия кенжа турига мансуб. Бу навларга хос куннинг 
давомийлигини ўзгаришига кучсиз ѐки ўртача реакция қилиниши, остки 
дуккакларни нисбатан баланд жойлашиши, ѐтиб қолишга, шохларини 
синувчанлигига, дуккакларини ѐрилишига чидамлилик, оқсил моддаси, 
мойлиликни ва ҳосилдорлигини баланд бўлиши. Корея кенжа тури 
ўсимликлари кўп гулли шингилли юқори ҳосилдорлиги билан ажралиб туради, 
аммо дуккакларини ѐрилишига мойил. 

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish