Д. Т. Абдукаримов


салбий таъсир қилмайди.  Бир ва кўп майсалилик



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet134/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

 
салбий таъсир қилмайди. 
Бир ва кўп майсалилик.
Бу хусусият “М – m” ген аллелларнинг (бир 
канча) си билан аниқланади. Кўп майсали лавлаги популяцияларида мутация 
натижасида “М” гени баъзан “m” генгача ўзгарилиши мумкин, унда 
гомозиготали (тўлиғича бир майсали) “mm” шакллари пайдо бўлади.
Лавлагининг бир йиллик ривожланиш монофакторли хусусияти бир жуфт 
генлар билан таъминланади: бир йиллик бўлиши – “В” – ген ва икки йиллик 
бўлиши – “в” ген билан таъминланади. 
Қанд лавлаги селекциясининг вазифалари ва йўналишлари. 
Қанд 
лавлаги селекциясининг асосий вазифаси камроқ маблағ ва меҳнат харажатлари 
асосида гектаридан кўп миқдорда қанд олишни таъминлайдиган юқори сифатли 
хом ашѐ берадиган бир майсали нав ва дурагайларни яратишдир. 
Юқори маҳсулдорлик ва қандлилик хусусиятлари билан бир вақтда ҳар 
хил тупроқ иқлим шароитларга мос нав ва дурагайлар яратилиши лозим.
Ўрта Осиѐ шароитлари учун қанд лавлаги экини селекцияси олдида 
қуйидаги вазифалар қўйилади: 
кечпишар, сўғориладиган шароитда яхши натижа берадиган, церкоспороз 
касаллигига чидамли, таркибида кўп миқдорда қанд сақлайдиган, юқори 
маҳсулли нав ва дурагайларни яратиш. 
Қандни тупланиш миқдори илдиз мевасининг ҳосили ва ундаги қанд 
миқдорига боғлиқ. Бу иккала хусусиятлар ўртасида тескари корреляция 
мавжуд. (диплоидларда r =0,25 тетраплоидларда r= 0,40 га тенг), яъни 
ҳосилдорлик ошиши билан таркибидаги қанд миқдори камаяди. Тескари 
(салбий) корреляцияни ўзгартириш селекциянинг мухим вазифасидир. 
Қанд йиғиб олиш билан илдизмеванинг ҳосили ижобий корреляцияда (r = 
0,9), шунинг учун майдон бирлигидан қанд ҳосили 80 – 90 % га илдиз мева 


163 
ҳосили билан белгиланади. Қанд лавлаги селекциясида 3 йўналиш мавжуд: 
ҳосилдорлик, қандлилик ва ҳосилдор – қандлилик (аралаш) – йўналиши. 
Ҳосилдорлик йўналишидаги навлар ўта йирик илдиз мевали ва қанд 
миқдори кам сақланадиган, қандлилик йўналишидаги
 
навлар эса аксинча 
бўлади. 
Лавлагининг ҳосилдор – қандлилик йўналишидаги нав ва дурагайлари 
селекция ишида яхши натижа берадиган бўлиб ҳисобланади. Улар қанд олиш 
мақсадида экиладиган майдонларни асосий қисмини ташкил қилади. Бундай 
навлар яратишда – ўсимликларни фитосинтетик маҳсулдорлиги билан бирга 
унинг интенсивлиги эътиборга олиниши керак. Бу ҳолда лавлагининг ер устки 
қисми массасига нисбатан илдиз мевасининг ўсиши тезроқ ўтиши 
таъминланади. 
Лавлаги ўсимлиги фотосинтезининг максимал маҳсулдорлиги 5 – 7 барг 
ҳосил бўлиш фазасига қадар таъминланса мақсадга мувофиқ бўлади. Чунки 
ундан кейин баргларнинг ўсиши сусаяди. Шундай қилиб қанд лавлаги экини 
селекциясининг асосий йўналишлари қуйидагилардир: бир майсали лавлаги нав 
ва дурагайлар яратиш, юқори технологик сифатли нав ва дурагайлар яратиш, 
механизация ѐрдамида ҳосилни йиғиштиришга мос нав ва дурагайларни 
яратиш; – касалликларга чидамли нав ва дурагайлар яратиш. (церкоспороз, ун 
шудринг, кучат чириши, корнеед, сариқ вирус касаллиги, касалликлар 
мажмуаси) селекциянинг асосий вазифалари бўлиб ҳисобланади. 

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish