Цитология эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 8,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/393
Sana12.06.2022
Hajmi8,88 Mb.
#659731
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   393
Bog'liq
2 5235723609527289419

 
 
Расм 5.6.
Б-семизҳужайраультраструктураси-
(схема). 
1-ядро 
2.Голжи аппарати 
3.Лизосомалар 
4.Митохондрия 
5.Эндоплазматик тўр 
6.Майда сўрғичлар 
7.Доначалар
8.Дегрануляцияга 
учраган 


194 
доначалар 
 
У қон ивишига тўсқинлик қилади, ҳужайралараро модданинг 
ўтказувчанлигини пасайтиради ва яллиғланиш процессини сусайтиради. 
Гистамин эса кучли актив модда бўлиб, капиллярлар деворининг 
ўтказувчанлигини оширади ва қон томирларни кенгайтиради. Шу 
хусусиятлари туфайли тўқима базофилларидан ажралиб чиқадиган гистамин 
турли хил аллергия реакцияларида иштирок этадиган асосий моддалардан 
бири бўлиб ҳисобланади. Гистаминдан ташқари, аллергия реакцияларида 
тўқима 
базофиллари 
ажратиб 
чиқарадиган 
моддалар, 
жумладан, 
аллергиянинг секин таъсир кўрсатувчи моддаси, тромбоцитларни активловчи 
модда, нейтрофил ва эозинофилларнинг хемотаксисини кучайтирувчи модда 
ва бошқалар иштирок этади. 
Бу моддаларнинг ҳужайрадан ташқарига чиқиши 
дегрануляция 
деб 
аталиб, у турли усул билан амалга ошиши мумкин. Дегрануляция жараѐнида 
тўқима базофилларининг ҳужайра қобиғида жойлашган рецепторлари муҳим 
ўрин тутади. Бу рецепторлар организмга тушган ѐт антигенларнинг 
антителолар билан ҳосил қилган махсус
«антиген + антитело»
комплексини 
ўзига бириктириб олиб, натижада, ҳужайрадан юқорида қайд қилинган 
моддаларнинг ажралиб чиқишига олиб келади. Ҳозирги пайтда аллергия 
касалликларида иммуноглобулинларнинг махсус Е синфи (Ig-E) муҳим рол 
ўйнаши тасдиқланган. Аллергия реакцияларига мойил бўлган организмда 
антигенларга ѐки аллергенларга қарши кўп миқдорда Ig-E ишлаб чиқарилади. 


195 
«Аллерген + Ig-E» комплекси эса тўқима базофилларининг рецепторлари 
билан боғланиб, ҳужайралар дегрануляциясига сабаб бўлади. Демак, бу 
ҳолатларда Ig-E ҳимоя вазифасини ўташ ўрнига тўқималарда муҳит 
доимийлигини бузилишга олиб келади. 
Тўқима базофилларига тузилиши ва химиявий таркиби жиҳатидан 
қондаги базофил лейкоцитлар жуда яқин туради. Тўқима ва қон 
базофилларининг тузилиш ва фаолият жиҳатидан ўхшашлиги, бу иккала 
ҳужайраларнинг сон жиҳатидан бир-бирини тўлдириб туриши тўқима 
базофиллари ҳам ўзак ҳужайралардан келиб чиқишига далил бўла олади. 
Тўқима базофилларида митоз бўлинишининг жуда кам учраши ҳам бу 
фикрнинг қўшимча исботидир. 

Download 8,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   393




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish