Чигитли пахтани аррали жинларда ишлаш. Толани тозалаш


ХДД, ХДД-2М, ЗХДД ва ДП-130 маркали аррали жинларнинг техник характеристикаси



Download 162 Kb.
bet3/10
Sana21.02.2022
Hajmi162 Kb.
#29228
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Чигитли пахтани аррали жинларда ишлаш. Толани тозалаш

ХДД, ХДД-2М, ЗХДД ва ДП-130 маркали аррали жинларнинг техник характеристикаси


Кўреаткичлар

ХДД

ХДД-2М

3ХДД

ДП-130
Бир арранинг иш унуми,

кг/соат

10 гача

10-12

12,5

10-16

Аррали цилиндрнинг айланиш частотаси, мин-1

730

730

730

730

Валдаги арралар сони

80

100

80-90

130

Арра диаметри, мм

320

320

320

320

Аррадаги тишлар сони

280

280

280

280

Оралиқ қистирмалар
қалинлиги, мм

18,45

16,35

18,45

18,45

Тозалаш самарадорлиги, %

25-30

25-30

25-30

10-15

Ҳаво сарфи, м3

0,5-0,6

0,5-0,6

0,5-0,6

0,6-0,8

Ҳаво босими, Па

1570-1960

1570-1960

1570-1960

3795

Қуввати, кВт

40

45

55

79,5



4. Аррали жинларнинг технологик жараёни. Пахта тозалаш заводининг бош корпусига келтирилган чигитли пахта сепаратор ва тақсимловчи конвейер ҳар бир жин устига ўрнатилган таъминлагич шахтасига сўнгра жиннинг иш камерасига бир текисда келиб тушади.
Жиннинг иш камерасига тушган чигитли пахтани чигит тароғининг ёнида айланаётган арра тишлари илиб олиб, ёй бўйлаб судраб колосникга олиб келади. Тишларга илинган чигитли пахта бўлакчалари бошқа пахта бўлакчаларига илашиб, уларни ҳам тортади, камерадаги ҳамма чигитли пахта айлана бошлайди. Шундай қилиб, аррага қарши томонга айланувчи чигитли пахта валиги ҳосил бўлиб, у арра тишларини пахта толаси билан узлуксиз таъминлайди.
Арра тишларига илинган толалар колосникларнинг орасидан олиб ўтилади, чигитлар эса ўта олмай тўхтаб қолади, шунда толалар чигитдан ажралади. Арра тишларидаги толалар соплодан чиққан ҳаво оқими билан ажратилиб, умумий тола тортиш трубасига узатилади. Колосникларнинг иш қисмида тирқишлар кенглиги 3,2 мм дан (энг кичик чигитнинг ўлчамларидан) катта бўлмагани учун чигит ўтиб кета олмасдан, айланиб турган чигитли пахта валигига қўшилиб кетади ва ҳамма толалари ажралмагунча айланишда давом этади.
Ҳамма толаларидан ажралган чигитлар ўзининг илашиш қобилиятини йўқотади, чигитли пахта валигидан ажралиб, колосник сиртига сўнтра унинг тирқишларидан пастга тушади. Жиндан чиқаётган чигитларнинг туклилик даражаси тароқ билан ўзгартириб турилади.
Жиннинг иш камерасига чнгитли пахтани тўхтовсиз бериш, тола ва тозаланган чигитларни жиндан тўхтовсиз олиб кетиш аррали жиннинг тўхтовсиз ишлашини таъмиилайди.

Download 162 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish