Чигитли пахтани аррали жинларда ишлаш. Толани тозалаш


Тола тозалагичларнинг техник характеристикаси



Download 162 Kb.
bet8/10
Sana21.02.2022
Hajmi162 Kb.
#29228
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Чигитли пахтани аррали жинларда ишлаш. Толани тозалаш

Тола тозалагичларнинг техник характеристикаси


Кўрсаткичлар

Бир босқичлн ОВПА

Уч босқичли 3ОВП

Тола бўйича нш унуми, кг/соат

1200

1200

Тозалаш босқичлари сони

1

3

1-сорт толаларда тозалаш самарадорлиги, %

25

40 гача

Чиқиндилардаги тоза тола, %

50 гача

40 гача

Иш органининг айланиш частотаси, мин-1

1420

960

Арра диаметри, мм

320

310

Валдаги арралар сони

231

231

Қистирма диаметри, мм

130

I-190; II-250; III-280

Қистирма қалинлиги, мм

6

6

Электр двигателининг қуввати, кВт

2,8

10,0



11. Батарея тола тортгичлари. Аррали ва валикли жинлар чигитли пахтани тақсимлаш ва улардан тола, чигит, ўлук на хас-чўпларни олиб кетадиган умумий транспорт мосламалари билан жихозлапган батареялар тарзида ўрнатилади.
Тола тозалагичлар билан жиҳозланган аррали жинлар батареясида одатда тўртта, айрим ҳолларда уч ёки бешта машина бўлиб, толани арра тишларидан ажратиш ва уни олиб кетиш учун умумий пневматик система қўлланади. Бу система марказдан қочирма вентилятор, арра тишларидан толани ажратиш учун ҳаво бериш трубаси, аррали жинлар, бирлаштириш трубалари, тола тозалагичлар, конус шаклидаги умумий тола тортиш трубаси, конденсер, ҳаво тортувчи марказдан қочирма вентилятор ва толали чиқиндиларни батареядан олиб кетувчн лентали транспортерлардан иборат.
Пневматик системанинг норнал ишлашини таъминлаш учун қуввати 10 кВт, ҳаво сарфи 4-6 м3/с, статик босими 1570-1960 Па ва ҳавонинг соплодан чиқиш тезлиги 70 м/с (тола пастдан ажратиладиган камералар учун) ёки 50 м/с (тола юқоридан ажратиладиган камералар учун) бўладиган ВЦ-8 марказдан қочирма вентилятор танлаб олинади.
Тола тортиш трубаси қалинлиги 1,5 мм ли оқ тунукадан ясалади. Бу труба конус шаклида бўлиб, унинг тор томони биринчи жинга, кенг томони эса охирги жинларга уланади. Шунда трубадан ўтадиган ҳаво тезлиги ўзгармас (6-8 м/с) бўлиши лозим.
Системада ишлайдиган вентиляторлар сарфланадиган ҳаво миқдорига ва батарея пневматик системасининг гидравлик қаршилигига қараб танланади.
Толани арра тишларидан ажратувчи ҳаво миқдори вентиляторларнинг дроссель заслонкалари билан ростланади.
Конденсердан ҳавони тортиш учун жадвалда кўрсатилган вентиляторларни ишлатиш тавсия қилинади.
жадвал.

Download 162 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish