Chet el bolalar adabiyoti



Download 0,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/11
Sana29.12.2021
Hajmi0,58 Mb.
#76826
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Bolalar adabiyoti bolalar adabiyoti - 07.04.2016 10-04-10
mpdf, Umum fizika (uzb) 221269185508, The Business of Survival - group 1, 6-1 PHP járdeminde formadaǵı maǵlıwmatlardı qayta islew, fargona azot oaj da 400 000 m3 tabiiy gazni co2 dan suv yordamida tozalash texnologiyasining massa almashinish va gidromexanik jarayon va qurilmalari hisoblansin va loyihalansin, fargona azot oaj da 400 000 m3 tabiiy gazni co2 dan suv yordamida tozalash texnologiyasining massa almashinish va gidromexanik jarayon va qurilmalari hisoblansin va loyihalansin, Buxgalteriya hisobining axborot ta, buhoro.uz tarixiy obidalari saytini yaratish mavzusida, iqtisodchilar uchun matematika, FJ mustaqil ish va oraliq, 1-SEMINAR TOPSHIRIQLARI, din5, din5, Mustaqil ish 1, Mustaqil ish 1
Xans  Kristian 

Andersen

(

1805

-  

1875

)

( р о е ж

ъ

O 'zining  ajoyib  va  g'aroyib  ertaklari  bilan  jahonga  tanilgan 



buyuk  so'z  ustalaridan  bin  Xans  Kristian  A ndersen  D aniya- 

ning  O dens  shahrida  1805-yilda  dunyoga  keldi.  BoMajak  adib 

Spagels  m aktabiga  o'qishga  kirdi. 

1828-  yilda  Kopengagen 

universitetida  o'qishni  davom   ettirdi.  U  30-yillarda  Fransiya, 

Shveysariya,  Italiya,  G retsiya  va  Ispaniya  bo'ylab  sayohat  qildi. 

Sayohat  davom ida  yozuvchi  ju d a  ko'p  narsalarni  ko'rdi,  eshitdi. 

Xalq  og'zaki  ijodi  bilan  yaqindan  tanishdi.

Ijodiv  m ashqini  20-yillardan  boshlagan  A ndersen  o 'z  

kuchini  lirika,  rom an,  dram aturgiya.  sayohat  ocherklarida 

sinab  ko'rdi.

U n in g,  ay niqsa,  ta rix -e rta k   asarlari  yosh  k ito b x o n lar 

uchun  m aroqlidir.  ..Bolalar  uchun  aytilgan  ertaklar“  (1835— 

1842),  „Yangi  ertaklar”  (1 8 4 3 -1 8 4 8 ),  „Tarix“  (1 8 5 2 -1 8 5 5 ). 

„Yangi  ertaklar  va  tarix“  (1858— 1872)  va  boshqa  kitoblari 

A ndersenning  nom ini  m ashhur  qildi,  jahonga  tanitdi.

A ndersen  bu  kitoblarni  yaratishda  xalq  og'zaki  ijodidan 

unum li  foydalandi,  ularning  orzu-arm onlarini  qog'ozga  tushi- 

rishga  harakat  qildi.  Ertaklardagi  xarakter  va  jonli  nutqni  yanada 

m ukam m allashtirishga  erishdi.  Shuning  uchun  ham   A ndersen 

yaratgan  barcha  ertaklar  sodda,  kitobxon  uchun  tushunarli 

bo'lishi  bilan  birga,  o'quvchilar  xotirasida  uzoq  vaqt  saqlanadi.

A ndersen  ertaklarining  qahram onlari  o'zlarining  samarali 

m ehnatlari,  aql-idroklari,  axioq-odoblari  bilan  kitobxon  tah- 

siniga  sazovor  bo'ladilar.  Uning  ,,Qo‘ng‘iroqli  girdob“ ,  „K um ush 

ta n g a “ ,  „K olbasa  sixidan  s h o 'rv a “ ,  „ G o 'n g - q o 'n g 'iz "   va 

boshqa  ertaklari  fikrim izga  yorqin  misol  b o 'la   oladi.  M asalan, 

,,Q o ‘ng‘iroqli  g ird o b “  asarini  olib  ko'raylik.  E rtakda  asrlar 

m obaynida  ezilgan,  og‘ir  m ehnat  va  zulm dan  tinka-m adori



Blakening  o ‘z  xo‘jasiga  qarshi

kurashi  kitobxonni  quvontiradi.

E rtakchining  „ N o ‘xat  ustidagi  m alika”  asari  ham   yosh 

kitobxonning  kulgisini  qistatadi,  ham  tannoz  malikaga  nisbatan 

q ah r-g ‘azabini  keltiradi.

Bir  shahzoda  haqiqiy  malikaga  uyianish  u ch u n   butun  yer 

yuzini,  sh ah ar-u   qishloqlaroi  qidirib  hech  qayerdan  haqiqiy 

m alikani  topa  olmaydi.  Hafsalasi  pir  bo'lgan.  tarvuzi  q o ‘1-

qasrga  qaytadi.

K unlardan  bir  kuni  k o 'z  ko'rib,  quloq  eshitm agan  m o ‘jiza 

yuz  beradi:

„Bir  oqshom   have  aynigandan-aynibdi:  shundav  ch aq m o q  

chaqib.  m om aqaldiroq  gulduros  solibdiki,  yom g'ir  chu no nam  

chelaklab  quyib  beribdiki.  d ah shatning  o ’zginasi!

T o 'satd an   shahar  darvo/asi  taqillab  qolibdi:  keksa  qirol 

borib  darvozani  ochibdi.

D arvozada  malika  lurardi.  Yo  qudratingdan.  uni  nim aga 

o'xshatish  mum kin!  Suv  m alikaning  sochlari,  ko‘ylaklaridan 

sh arillab   o q ib ,  t o “p p a - to ‘g ‘ri  b o s h m o q la rin in g   u ch larig a, 

tovonlariga  tushardi,  u  bo'lsa  pinagini  buzm ay,  men  haqiqiy 

m alikaning  xuddi  o ‘zim an,  derd i“

M alikani  sinab  ko‘rish  ishlari  h am   ju d a  g'alati  b o ’ladi. 

T unda  qirq  qavat  ko'rpa  ostiga  bitta  n o ‘xatni  yashirib,  joy  solib 

beradilar.  T annoz,  oqbilak  qiz  ertalab  o 'm id a n   turar  ekan, 

„Q anday  uxlab  turdingiz?“  deyilgan  savolga  nolish,  ichki  dard 

bilan  javob  beradi:

„E y ,  ju d a   yom on!  —  devdi  u.  —  Ko  /im n i  yum m adim , 

desam   ham   bo'ladi!  Men  qandaydir  qattiq  narsaning  ustida 

y o tdim ,  b u tu n   a ’zoyi  badanim   k o 'k arib  ketibdi!  N aq ad ar 

d ahshat!“

Shahzoda  qizning  haqiqiy  m alika  ekanligini  bilib,  unga

uylanadi.

BOLALAR  G U R U N G I

Bir  badavlat  savdogar  bolalarga  z i\o la t  berdi.  Ziyofat 

kechasiga  boy  va  dongdor  xonadonlam ing  bolalarini  taklif  qildi. 

Savdogar  ishlari  gum burlab  yurishib  turgan,  o ‘zi  ham   o ‘qi- 

mishli  odam   edi,  o ‘z  vaqtida  gim naziyani  bitiigandi.  G im n a- 

ziyada  o'qishga  uning  hurm atli  otasi  m ajbur  qilgan  edi.  Otasi




y osh lig id a  c h a y q o v c h ilik   qilgan  b o i s a - d a ,   lekin  halol, 

mehnatkash  odam   edi.  Serharakat  ota  qancha  mol-dunyo 

orttirgan  b o'lsa,  o ‘g ‘li  uni  yanada  ko'paytirdi.  Savdogar 

hushyor,  rahmdil  kishi  b o ‘lsa-da,  lekin  odam lar  uning  bu 

fazilatlaridan  ko'ra,  boyliklari  haqida  ko'proq  gapirishardi.

Uning  „aslzodalar"  va  „ulug'vor  boyonlar“dan  tanish- 

bilishlari  ko'p  edi.  Shuningdek,  na  u  va  na  bu  m o'tabar  toifaga 

aloqasi  bo'lm agan  kishilar  bilan  ham  muom ala  qilar,  tanisli- 

bilish  orttirar  edi.

Xullas, 


uning  uyida  kattagina  yig'ilish  bo'ldi, 

yig’ilganlar 

faqat  bolalar  edi.  Ular  tinimsiz  javrashar,  tillariga  kelganini 

qaytarmay  gapirishar  edi.  Bolalar  orasida  g'oyat  chiroyli,  lekin 

o'taketgan  dim o g'd o r  bir  qizcha  ham  bor  ekan.  Qizchaning 

jismiga  kibr-havo  ataylab  kiritilmagan,  balki  m aqtov-e’zozlar 

bilan  singdirilgan  ekan.  Yana  kimlar  deng,  qizchaning  ota- 

onasi  em as,  unga  qaraydigan  xizm atk o rlar  uni  shunday 

„kasalga“  chalintirib  q o ‘yishgan  ekan.  Qizchaning  otasi  kamer- 

yunker  bo'lgan  ekan.  Qizchaning  tasaw urida  bu  „favqulodda 

m uhim "  unvon  b o ‘lib  tuyulgan.

—  M en  kam er-y u n ker  qiziman!  —  derdi  u.

Bu  qizcha  baqqol  yoki  biror  boshqa  kasb-korli  kishining 

farzandi  b o 'lib   tu g ‘ilishi  h am   m u m k in   e m asm id i?  H a, 

darvoqe,  u  yoki  bu  oilada  tug'ilish  bizning  istak-ixtiyorimizdan 

m ustasno  hoi.  Xullas,  qizcha  boshqa  bolalarga  o 'z in in g  

,.aslzoda"lardan  ekanini.  oqsuyaklar  nasabidanligini  uqtirib:

—  Kimki  oddiy  toifadan  bo'lsa,  undan  biror  e ’tiborli  odam 

chiqmaydi.  Har  qancha  o'qima,  intilma,  o'rganma  — baribir 

q oning  toza  b o 'lm asa ,  aslzoda  b o'lm asa n g   hech  narsaga 

erisholmaysan,  — derdi.  —  Familiyasi  „s e n “  bilan  ta m o m la- 

nadigan  kishilami  tilga  olmasa  ham  bo'laveradi  — ulardan  odam 

chiqmaydi!  Biz  aslzodalar  har  qanday  „sen "lardan  nariroqda, 

qo'lni  belga  qo'yib,  ularga  qiyo  boqmay  turishimiz  lozim.

S h u n d an   so 'n g   fuqaro  oldida  o 'zini  qanday  tutish  ke- 

rakligini  k o 'rsatish   u c h u n   nozik  qoMIarini  ikki  biqiniga 

q o'yib,  tirsaklarini  oldinga  ch iq arg an ch a  g 'u r u r   bilan  turardi. 

U ning  nozik  qo'llari  chiroyli.  o 'zi  bag'oyat  istarasi  issiq, 

go'zal  edi.

Biroq  savdogarning  qizi  undan  ranjib  qoldi,  nega  desangiz, 

uning  otasining  familiyasi  Massen  edi.  M ana  shu  zahoti  u 

boshini  baland  ko'tardi-da,  shunday  dedi:




—  M ening  o tam n i  bilasanmi,  o tam   yuz  regsdalerning 

hammasiga  n o w o t  sotib  olishi  va  uni  sochib  tashlab  yuborishi 

mumkin.  Sening  otang  shunaqa  qila  oladimi?

—  M an a,  m en in g   o ta m   esa,  —  dedi  bir  yozuvchining 

qizchasi,  — sening  otang,  hozirgi  dunyodagi  ham m a  otalar 

haqida  ham  gazetaga  yozishi  mumkin.  Oyim  „H am m a  otangdan 

qo'rqadi", 

deydi,  axir  gazeta  uning  aytganini  qilar  ekan-da.

Shu  so'zlardan  so'ng  qizcha  takabburona  kekkaygancha 

turib  oldi,  uning  kibr-havosiga  go'yo  olam  torlik  qilardi.

D ev o r  o rq a s id a   k a m b a g ‘al  b ir  b ola  tu rg an   edi,  u  qiya 

o c h iq   tu rg a n   e s h ik d an   astag in a  m o 'r a l a b   b olalarga  qarad i. 

Eshikni  o ch ib ,  te n g q u rlari  oldiga  kelishga  j u r ’at  eta  o lm a s - 

di.  B u n d ay   k a m b a g ‘al,  b e c h o r a   bolaga  b ad av lat,  aslzo d a 

b o la la r  davrasiga  kirish  y o ‘l  b o 'ls in ?   Bola  b u g u n   o s h p az 

x o tin n in g   b u y ru g 'ig a   k o 'r a   o s h x o n a d a   q a rash ib   yurgan  edi, 

y u m u s h n i  tu g a tg a c h ,  b olaga  qiya  o c h iq   e s h ik d an   y asan ib - 

tu s a n ib   olib,  o ‘yin -ku lg i  q ilay o tg an   b o la la m i  to m o s h a   qi- 

lishga  ruxsat  berildi.  S h u n in g   o ‘zi  h a m   k a m b a g 'a l  b o la 

u c h u n   k atta  baxt  edi.

„Qani  endi  men  ham   shulam ing  o ‘rnida  bo'lsam !“  dedi 

0

‘zicha  havasi  kelib,  biroq  shu  paytda  u  m ahm adonalik 

qilayotgan  qizchalam ing  gap-so'zlarini  eshitib  qoldi.  Bola 

u la m in g   g apidan  o ‘sal  b o 'lib ,  um idsizlikka  tushishi  m u m ­

kin  edi.  N ega  desangiz,  bu  b o lan in g   o ta -o n a s id a   o rtiq c h a  

qo ra  c h aq a  ham   y o 'q   e d i-d a ,  gazetaga  o b u n a   b o'lishiga 

kelganda,  hech  im koni  y o 'q   edi.  B unday  o d a m la r  gazeta 

n ash r  etishni  loaqal  xayoliga  keltira  olarm idi?  Lekin  eng 

y o m o n i  s h u n d ak i,  o tasin ing   familiyasi,  d em ak ,  un in g   o 'z  

familiyasi  h am   „ s e n “  bilan  ta m o m   bo'lardi!  „Xullas,  m e n -  

d an  hech  q a c h o n   biro r  durust  o d a m   chiqmaydi!  —  deb 

o  yladi  kam bag'al  bola.  —  M ana  baxtsizlik.  Lekin  mening 

tom irim da  chinakam  toza  qon  aylanyapti!  Bu  haqda  tortishib 

o'tirishga  o'rin  ham  yo'q!"

O 'sha  kuni  kechqurun  bolalar  gurungida  mana  shunday 

gap-so'zlar  bo  lib  o'tgan  edi.

Oradan  ko'p  yillar  o'tib  ketdi,  o'sha  bolalar  allaqachon 

ulg'ayib,  katta  bo'lishdi.

Bu  vaqtda  o ‘sha  shaharda  xazinalar  liq  to'la  bir  uy  paydo 

bo'ldi.  H am m a  shu  uyga  kirishni.  undagi  mo'jizalarni  tom osha




qilishni  istardi,  hatto  bu 

kelishardi.

X o 's h ,  sav d o g ar  uyiga  yig' 

qay sin isi  e n d i  bu  m e n in g   u y im , 

q arag an d a  „ F a lo n c h i  aslzodaniki 

aytish  turgan  gap,  lekin  bunday

kuni  kech q u ru n   osh xo nad a  xizm at  qilib,  eshikdan  m ah - 

m adonalik  qilayotgan  bolalarga  qarayotgan 




Download 0,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2022
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
axborot texnologiyalari
ta’lim vazirligi
zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
O’zbekiston respublikasi
nomidagi toshkent
guruh talabasi
o’rta maxsus
toshkent axborot
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
davlat pedagogika
rivojlantirish vazirligi
pedagogika instituti
vazirligi muhammad
haqida tushuncha
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
respublikasi axborot
toshkent davlat
tashkil etish
vazirligi toshkent
Toshkent davlat
bilan ishlash
O'zbekiston respublikasi
matematika fakulteti
Ishdan maqsad
o’rta ta’lim
ta’limi vazirligi
fanining predmeti
saqlash vazirligi
moliya instituti
haqida umumiy
pedagogika universiteti
fanlar fakulteti
fanidan tayyorlagan
umumiy o’rta
samarqand davlat
ishlab chiqarish
fanidan mustaqil
Toshkent axborot
universiteti fizika
fizika matematika
uzbekistan coronavirus
Darsning maqsadi
sinflar uchun
Buxoro davlat
coronavirus covid
Samarqand davlat
koronavirus covid
sog'liqni saqlash