Бурғилаш тизмаси ҳақида умумий тушунча. Оғирлаштирилган бурғилаш қувурлари


Бурғилаш тизмаси ишининг шартлари



Download 247 Kb.
bet5/6
Sana22.02.2022
Hajmi247 Kb.
#97886
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Бурғилаш қувурлари бирикмаси

Бурғилаш тизмаси ишининг шартлари.

Бизга маълумки, бурғилаш тизмаси танасини ичи бўш бўлган узунлиги диаметрига нисбатан катта бўлган валдир. Қудуқларни бурғилашда, тушириш-кўтариш жараёнларида бу вал чузилишдан пайдо бўладиган статик ва динамик юкланмалар, буйлама ва кўндаланг эгилиш, бўралиш ва ички босим таъсирида бўлади. Бурғилаш тизмасига таъсир этувчи юкланмалар узунлиги бўйича ўзгариб туради. Агарда қудуқ тубида ўзгарувчан юкланма таъсир қилса, у қудуқ тепасига яқинлашиши билан ўзгармас юкланмага ўтади.


Бурғилаш тизмасини – иш жараёнида мустаҳкамлигини, тўгри чизиқли шаклини, бўйлама кўндаланг куч таъсирида ва бўраш моментларида тенглигини йўқотиш хусусиятларига этибор бериш лозим. Бурғилаш тизмасини ўқи қудуқни бўйлама профилига боғлиқ ҳолда ўзгариб туради.
Бурғилаш тизмасини массаси, айлантириш моменти, марказдан қочма кучлар, бурғи тешикларида босимни фарқи, бурғилаш жараёнида тизмага ўқли ва кўндаланг тебранишларга қўшимча статик ва динамик юкланмалар беради. Бундай юкланмаларни сўндириш учун бурғи устига амартизатор ўрнатилади. Амартизаторни эластик элементлари пайдо бўладиган юкланмалар тебранишини сўндиради.
Роторли бурғилашда бурғилаш тизмасига қуйидаги зўриқишлар таъсир қилади:

  1. тизма массасини бир қисмини оғирлигидан чузувчи зўриқиш;

  2. тизма пастки қисмини массасини сиқилишидан пайдо бўладиган зўриқиш;

  3. тизмани айлантириш жараёнида марказдан қочма куч таъсирида эгувчи момент;

  4. тизмани айлантириш учун керакли бўлган бўровчи момент.

Қудуқлар гидравлик туб двигателида бурғиланганда бурғилаш тизмаси қўзғалмас бўлади. Бунда ювувчи суюқлик двигателда ва бурғига тўпланади, турбобур ишлаганда уни реактив моментини қабул қилади.


Қудуқ устуни эгри бўлганда ҳам бурғилаш тизмаси қўзғалмас бўлади, у қудуқ деворига қисилган. Пастки қисмида пайдо бўлган зўриқиш тизмани унча катта бўлмаган узунлигига таъсир қилади, чунки зўриқишни катта қисми қудуқ деворидаги қаршиликларни енгиш учун сарф бўлади.

Download 247 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish