Бухоро давлат университети


Карпсимон балиқлар оиласини ўлчаш схемаси



Download 5,42 Mb.
bet19/68
Sana14.06.2022
Hajmi5,42 Mb.
#671277
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   68
Bog'liq
ИХТИОЛОГИК ТАДҚИҚОТ УСУЛЛАРИ

Карпсимон балиқлар оиласини ўлчаш схемаси.
Ўзбекистон сувликларидаги балиқларнинг 50-60 % карпсимонлар оиласига тегишли. Шунинг учун ҳам биз айнан шу оила балиқларини ўлчашга эътибор бердик.
Ташқи белгилари. Балиқ танаси асосан бош, тана ва дум қисмидан иборат. Дум танадаги анал тешигининг орқа қисмида жойлашган, аниқроғи анал сузгичидан бошланади. Бу жой тана бўшлиғининг охири ва гемол умуртқаларнинг бошланиши бўлиб ҳисобланади. Анал сузгичи оралиғи билан дум бошланиши дум танаси дейилади. Бу жойда балиқ танасининг минимал баландлиги жойлашган. Максимал тана баландлиги эса орқа сузгичнинг олдида жойлашган.
Балиқ бошида қуйидаги қисмлар тафовут қилинади. Бош учидан то кўзнинг олдинги чегарасигача бўлган масофа тумшуқ дейилади. Кўзнинг орқа чегарасидан то жабра қопқоғининг қиррасигача бўлган масофа, кўз орқа масофаси дейилади. Кўздан то қопқоқости сузгичигача бўлган масофа лунж дейилади. Кўзлар орасидаги масофа пешана дейилади. Томоқ деб жабра пардалари орасидаги масофа ва кўкрак сузгичлари асосига, ияк дуб эса пастки жағлар ва жабра пардаларини туташтирувчи жойга айтилади. Жабралар оралиғидан, бошгача бўлган масофа бўйинчалар дейилади. Улар жабра бўлиғини ажратиб туради. Жабра пластинкалари ундаги нурлар билан сақоаниб туради.
Тана шакли. Одатга кўра карпсимонлар латерал ва медиал, яъни икки ён томондан сиқилган дуксимон шаклга эга. Абел системасига асосан балиқлар тана шаклига қараб 12 типга мавжуд.
Ён чизиқ. Ўзига хос ҳис аъзоси ҳисобланиб, тананинг ён томонидан ўтади. Ён чизиқдаги тангачаларда узун найсимон тешиклар бўлади. Бу каналларда нерв толаларининг шохланган учлари жойлашади.
Ён чизиқ орқали балиқ сув оқимини, сув ости предметларини ҳис этади ва сув муҳитида ориентировка олиш функцияларини бошқаради. Агарда балиқнинг ён чизиғи шикастланса, у муҳитни сезолмайди ва нобуд бўлади. Кўпинча ён чизиқдан балиқ турини аниқлашда систематик белги сифатида фойдаланилади. Кўп ҳолларда ундаги тангачалар сони бошдан думгача, чизиқдан юқори ва чизиқдан пастдагилари ҳисобга олинади. Зоғора учун формула сифатида қуйидаги кўринишга эга бўлади.
1.1.

Download 5,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   68




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish