Бухоро давлат университети


-rasm. Osyotr tanasidagi qalqonchalar



Download 5,42 Mb.
bet18/68
Sana14.06.2022
Hajmi5,42 Mb.
#671277
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   68
Bog'liq
ИХТИОЛОГИК ТАДҚИҚОТ УСУЛЛАРИ

17-rasm. Osyotr tanasidagi qalqonchalar
1-yelka qatori; 2-yon qatori; 3-qorin qatori
Белгиларни комбинациялаш усули. Ирқни фарқлаш учун ёки яқин турларни аниқлашда проф. Тейнке томонидан 1898 йилда фанга киритилган белгиларни комбинациялаш усулларидан фойдаланилади. Бу усулни А. М. Морозов 1928 йилда каспий селдларини ирқини аниқлашда қўллаган. Агарда тадқиқотчиларнинг қўлида бирта зот ёки зотлар рўйхати бўлса, буларнинг қайси ирққа мансублиги аниқланади. Бунинг учун бир нечта зотлар олиниб белгилар ўлчанади ва оғишмалар квадрати аниқланади ва шу ирқларга хос бўлган белгилар кўрсаткичлари билан солиштирилади. Иложи борича олинган зотларнинг ёши бир хилда бўлсин. Баъзи бир сабабларга кўра жинслар ҳам алоҳида ўлчаниши керак. Морозов А. М. бўйича.

Турлар

Saposchnikavi

Suvorovi

Sahaerosephala

Cas[ia

Braschnikovi

Voldensis

Kessleri

Бош узунлиги %

27,12
1,0

25,54
0,95

25,31
0,69

25,51
0,79

24,39
1,21

24,61
0,87

23,18
0,74

Кўз диаментри, бош узунлигига нисбати %

25,58
1,24

24,02
1,58

24,22
1,25

23,09
1,19

21,27
2,78

21,72
1,10

20,51
1,08

Кўкрак сузгичи узунлиги %

17,98
0,78



16,73
0,96



17,45
0,99



15,97
0,84



16,00
1,14



15,00
0,70



14,73
0,80



Р–В орасидаги масофа % ҳисобида

23,32


23,89


24,04


22,84


21,11


23,51


24,80



1,11

1,22

1,50

1,14

1,29

1,14

1,07

Бош баландлиги % ҳисобида

19,50
0,59



19,94
0,88



20,60
0,55



20,10
0,76



18,42
0,85



17,60
0,60



16,99
066



Тананинг энг юқори баландлиги % да

12,67
1,13



25,86
1,64



26,50
1,18



25,44
1,48



23,19
2,72



22,75
1,54



23,91
1,62



Тананинг энг паст баландлиги % да



7,75
0,53



7,99
0,44



8,38
0,36



7,71
0,45



7,08
0,61



6,97
0,77



6,88
0,58



Жабра тичинкалари сони



31,50
1,96



56,06
11,80



33,55
1,76



115,72
11,37



32,50
4,47



108,69
17,09



76,30
7,60



Асосий белги сифатида, умуман олганда каспий селдлари учун қулай бўлган жабра тичинкалари сони қабул қилинган. Шу асосий белги билан солиштириб чиқамиз. Аниқланаётган тур учун жабра тичинкалари сони 93. текширилаётган белги яъни тичинкалар сони а белги сифатида қабул қилинган ва бу кўрсаткичларни мавжуд бўлган стандарт билан солиштирамиз.


3- жадвал

a = 93

M ± G

M – a



( )2

C. Saposchnikovi

31.50 ± 1.96

- 62.50

- 31.89

1016.97

C. Suvorovi

56.06 ± 11.80

-86.94

- 3.13

9.80

C. Spherosephala

33.65 ± 4.76

-59.45

- 12.49

151.10

C. Caspia

115.72±11.37

+ 22.72

+ 2.00

4.00

C. Brachinikovi

32.50±4.47

- 60.50

- 13.54

183.33

C. Volgensis

108.69±17.09

+ 15.69

+0.92

0.85

C. Kessler

76.30±7.80

- 16.70

- 2.14

4.58




1 - расм. Балиқ тана узунлигини ўлчашда ишлатиладиган штангоцеркуль (Правдин бўйича 1939 й)
Ўрганилаётган ирқ ёки турнинг белгилар комбинацияси солиштирилганда мавжуд шакл (форма) С. Сaspias га, С. Volgensis га ёки С. Kessler га тегишлилиги аниқланади. Қолган барча кўрсаткичлари 3 сиғмадан ортиқ бўлиб, улар орасида фарқлар мавжудлиги аниқ бўлади.
Агар маълумотлар солиштирилганда, кўрсатилган нисбатлар барча турлар учун 3 дан ортиқ бўлса, белгиларнинг қандайдир янги гуруҳларга ёки ирқларга тегишли эканлиги асосли бўлар эди.
Кейинчалик бошқа турларни қолдириб, керакли бўлганларини асосий белгиларини солиштиришда давом этамиз. Натижада қуйидаги белгилар жадвали келиб чиқади.
4 – жадвал



C. Caspias

C. Volgensis

C. Kessler

Бош узунлиги

-2,54

-0,58

+0,43

Кўз диаметри

-2,43

-1,38

-0,29

Кўкрак сузгич узунлиги

-1,36

+0,15

+0,46

Р – V орасидаги масофа

-2,07

+1,48

+0,79

Бош баландлиги

-3,82

-0,67

-0,31

Тананинг максимал баландлиги

-1,78

+0,03

-0,68

Тананинг минимал баландлиги

-1,58

+0,95

-1,42

Йиғинди

15,58

5,24

4,38

Бу ерда қўшув натижалари белгилари эмас, абсалют оғишма ҳисобга олинган. Оғишманинг кичик кўрсаткичи – 4,38 га тенг бўлиб, С. Kessler га тўғри келади. Демак ўрганилаётган зотга тегишли экан. Агарда фарқлар унчалик сезиларли даражада бўлмаса, унда оғишма квадратга кўтарилади ва қуйидаги формуладан фойдаланилади: ( )2 . бундай пайтда фарқлар қуйидагича ифодаланади. 38,73; 5,80; 3,67.


Юқорида тавсия этилган усул тадқиқотчи учун катта амалий ёрдам беради. А. М. Морозов биометрик ўлчов асосида қуйи Волга сувликларида вобланинг икки ирқи мавжудлигини аниқлаган. Бу воблалар Урал ва Эмба дарёси воблаларидан фарқ қилган.
Балиқ тана узунлигини ўлчашда асосан штангоцеркульдан фойдаланилади. У биринчи расмда тасвирланган.
2) Турли хил балиқлар оиласини ёзиш схемаси.
Ҳайвонот оламида, шу жумладан балиқлар систематикасида ҳам математик усулни қўллаш орқали, ҳайвон организми тана қисмларини ўлчаш орқали турли хил сувликларда яшайдиган балиқларни ўзаро фарқини аниқлаш мумкин.
Тавсия этиладиган схемада ихтиологияда қўлланиладиган терминлар тўғрисида батафсил маълумотлар берилади ҳамда жадвал қандай тўлдирилиши кераклиги яъни ўлчов натижаларини қўйиб чиқиш кўрсатилади.
Кўпчилик муаллифлар балиқ танасини ёзма равишда акс эттириш тўғрисида яхши ўлчов усулларини таклиф этганлар. Балиқ танасини ўлчаш орқали морфологик белгилар миқдори ва ўлчов натижалари қайси схема орқали амалга ошириш кераклиги тавсия этилган.
Бундай ишларда В. К. Солдатова (1912, 1925 й) нинг Амур дарёсидаги осётр ва ласоссимонларнинг ўлчаш схемалари тавсия этилган. А. Л. Робинерсон (1926, 1927, 1928) Оқ денгиз ва Япон денгизи селдлари ўлчоқ схемалари, В. В. Петрова (1926) Кавказ уклейкаси ўлчоқ схемаси ва М. А. Фортунатова (1927) Севан кўли фарели ўлчов схемаси алоҳида ишлаб чиқилган.
Қуйида карпсимонларнинг ўлчов схемаси тўғрисида фикрлар юритилган.
Окунсимонларни (Percidae) ўлчаш схемаси.
Ўзбекистон сувликларида окунсимонларга тегишли бўлган балиқ судакдир. Шунинг учун ҳам судакни ўлчашда окуннинг ўлчаш схемасидан фойдаланилади.
Окунни ўлчаш схемаси Н. А. Вариаховский (1902) ишида, «Рыбоводство в бассейне Оби» китобида батафсил берилган.
1930 йилда В. В. Покровский Европа, Осиё, Америка сувликларида окунни чуқур ўрганиб унинг янги схемасини беради. Бу схема 2- расмда акс эттирилган.
Балиқ систематикасида анатомик бирликлар аҳамияти каттадир. Балиқ систематикаси билан шуҳулланадиган мутахассис бош скелетидаги суяклар тўғрисида маълумотга эга бўлиши ва уларни ажратиб билиши керак. 3- расмда окун бош скелетидаги суяклар батафсил акс эттирилган.

2 – расм. Окунсимонлар (Percidae) оиласига тегишли балиқ
танасини ўлчаш схемаси.
ав-бутун балиқ узунлиги; ac-Смитт бўйича узунлик; ad- С дан бошқа узунлик; ad-тана узунлиги; np-кўз диаметри (горизонтал); po-бошнинг кўз орқа қисми; ao-бош узунлиги; lm-энса орқа томони,бош баландилиги; a1a2-юқори жағ суяги узунлиги; m1m2-юқори жағ суяги кенглиги; R1l1-пастки жағ узунлиги; gh-тананинг энг юқори баландлиги; ik-тананинг энг паст баландлиги; ag-антидорсал масофа; rd-постдорсал масофа; az-антвертрал мсаофа; ay-антианал мaсофа; id-дум танаси узунлиги; qS-IDнинг асос узунлиги; q1S1-IID асосининг узунлиги; tu-IPнинг энг юқори баландлиги; t1u1-IID нинг энг юқори баландлиги; yy1-А асоснинг узунлиги; ej-А нинг энг юқори баландлиги; rx-Р узунлиги; rx1-Р асоси кенглиги; ZZ1- V узунлиги; ry-Р ва А орасидаги масофа; zy-V ва А орасидаги масофа; Ay-анус ва А орасидаги масофа

3 – расм. Окун бош скелетлари (Юдкин бўйича, 1951)
1-бурун суяги (nasale); 2-этмоид суяги (ethemoid); 3-ён этмоид суяги, олд пешона (ethmoid laterale); 4-пешона (frontale); 5-олд кўз (pracorditale); 6-кўз ости суяги (suborbitolia); 7-асосий понасимон суяк (basis phenoideum); 8-алис феноид ёки понасимон (alisphenoideum); 9-тепа суяги (parietale); 10-пона қулоқсимон (schenoticum); 11-қулоқ олди (preotikum); 12-қулоқ орқаси (epistoticum); 13-қанотсимон қулоқ суяги (pteroticum); 14-қулоқ усти; 15-энса усти (supraoccipitaic); 16-ён энса суяги (ocipitale laterale); 17-энса асоси (basioccipitale); 18-димоқ (vomer); 19-парасфоноид (paraspinoideum); 20-жағлараро, жағолди (paraimxillare); 21-юқори жағ (maxillare); 22-димоқ (polotinum); 23-ташқи қанотсимон (ectopetrydoideum); 24-ички қанотсимон (endopterygoideum); 25-орқа қанотсимон (metopterygoideum); 26-чакка ости (hyomandibularo); 27-бириктирувчи (symplicticum); 28-қопқоқ (operculum); 29-қопқоқолди (praoperculum); 30-қопқоқости (suborperculum); 31-қопқоқаро (interoperculum); 32-пастки жағ,тиш (dentale); 33-боғловчи (articulyare); 34-бурчакли суяк (anguriole); 35-квадратсимон (quadrotum); 36-тил суяги (golossohyale); 37-тилости (hypohyole); 38-ўрта тилости (cerotohyole); 39-устки тилости (epihyole); 40-таёқчасимон суяк (stylohyale); 41-жабра парда нурлари (radii baranchiostegi).



Download 5,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   68




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish