Бошлашич синфларда математика ущгиш методикаси


Намуна мисолдан фойдаланиб хисобланг



Download 1,19 Mb.
bet23/58
Sana23.02.2022
Hajmi1,19 Mb.
#123130
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   58
Намуна мисолдан фойдаланиб хисобланг.

3*( 12+15)=3*12+3*15=36+45=81; 15*(5+1 )=

  1. Ифодаларни так,косланг ва ... лар урнига >,• • белгиларини куйинг. 12*3... 72:2, 5...32:8.

Шу уринда жадвалдан фойдаланиш мумкин:

а

в

ав

ва

3

4







7

2







10

5








Натижада умумий куринишдаги а*в=в*атенгликни келтири( ■ чик,арадилар.
Хусусий холда 1 га купайтириш ва булиш мисоларида мустахкамланади. Булишдаги осон йуллардан бири ноль билам тугайдиган сонлар устида булиш амалини бажаришдир. 80:10 И

  1. Купайтириш ва булиш жадвали билан ишлаш. Жадвалда купайтириш ва булиш математика укитишниш мухим вазифаларидан биридир. Жэдвал асосан 2-синфда тузилиг>

  1. 4-синфларда минглик ва куп хонали сонларга табдик, килинади. Жадвални тузиш куйидаги режа асосида олиб борилади:

  1. Бир хил куринишларни кушиш. Масалан: 5*3=5+5 L5=t5

  2. Намуна мисол асосида бошк,а купайтиришларни бажариш. Масалан: 2*3=6, 2*4 ни топинг. Уни 2*3+2=6+2=8

куринишида хисоблаш ургатилади.

  1. Купайтиришнинг кушишга нисбатан так,симот хоссасидан фойдаланиш.

  2. Купайтиришнинг Урии алмаштириш хоссасидан фойдаланиш.

3*7=7*3
Узгармас сонга купайтириш ва булим жадвали куйидагича тузилади. Масалан: 4*4=16, 4*5=20,4*6=24,4*7=28,4*8=32,4*9=36 ёмидан 5*4, 6*4, 7*4, 8*4, 9*4 ни хисоблаш топширилади:
16:4= 20:4= 24:4= 28:4= 32:4= 36:4= ёнидан 25:5, 24:6, 28:7, 32:8, 36:9 топширик/шри берилади.
Тушунтиришда буюмларнинг расмлари, сонли фигуралар, кв.см, кв.дм, картондан к,ирк,илган учбурчаклардан фойдаланиш керак.

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

2




























3




























4





























Купайтириш жадвалини тузиш учун 10x10 та катак олинади ва уни утказишда турри туртбурчакдан фойдаланиш мумкин.

3. Жадвал билан купайтириш ва бу лишни ургатиш

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

2













++













3













++













А













++













5













++













С













++













7













++













8

++

++

++

++

++













9




























10
































Купайтириш жадвалини мустах;кам эсда са^лаш учун куйидаги жадвални ёдда билиш талаб к,илинади. 2-3 ёзилмайди, чунки у олдинги жадвалда бор. Купайтиришнинг урин алмаштириш хоссасини билиш етарлидир.
2=2
3*2 3*3
4*2 4*3 4*4
5*2 5*3 5*4 5*5
6*2 6*3 6*4 6*5 6*6
7*2 7*3 7*4 7*5 7*6 7*7
8*2 8*3 8*4 8*5 8*6 8*7 8*8
9*2 9*3 9*4 9*5 9*6 9*7 9*8 9*9


Купайтириш ва булиш жадвапларини тузилгандан кейин hojii. билан купайтириш ва булиш хрллари к,аралади. Масалан,
0*5= 0+0+0+0+0=0, умуман 0*6=0 кридалари келиб ч и кади
Бунда
0:5=0 ва 0:а кридалари келиб чик,ади.

  1. Жадвалдан ташкари купайтириш ва булиш

Бу куйидаги тартибда тушунтирилади.

  1. Сонни йигиндига капайтириш ва йигиндига нисбатан таксимот конунини ургангандан кейин йигиндини сонга булиш хоссаси каралади. Масалан, (3+2)*4 ни тушунтириш учун доирачалардан фойдаланиш мумкин. (3+2)*4=4*5=20 ёки (3+2)*4=3*4+2*4=12+8=20 куринишида хисоблаб чик,илади.


ООО#®
ОООФЩ
ООО##
ООО##
Шу расмнинг узидан йигиндини сснга булиш коидаси келтириб чикдрилади. Бунга 12 ва 8 сонидан йигиндисини 4 га булиш хам икки хил усул билан берилади.
(12+8):4=12;4+8:4=3+2=5 24:4=6 бунда яна куйидаги квадратчалар билан берилган машк,ларни хам бажартириш мумкин. Масалан,
(7+5)*4=...2*(10+6)=..,
8*5+7*5=(...+...)*... , 6*3+4*3=(6+4)*3.

  1. Жадвалдан ташкари купайтириш ва булишда энг аввало ноль билан тугайдиган сонлардан фойдаланиш мак,садга мувофикдир. Масалан,

20*4 90:3

  1. унлик * 4+8 унлик 9 унлик : 3=3 унлик

20*4=80 90:3=30
Шундан кейин 2 хонали сонга купайтиришда уни унлик ва бирликларга ажратиб купайтириш холи каралади. Масалан,
12*3=( 10+2)*3= 10*3+2*3=30+6=36.
Кургазмапи тушунтириш учун 12 тадан квадрат булган 3 та полоска олиб хисобланади.































++

++































++

++































++

++

Энди бир хонали соннй 2 хонали сонга купайтириш холи к,аралади.




3*1 5=3*(1 0+5)=3*1 0+3*5=30+15=45 ва 3*15=15*3 мисоллари тушунтирилади.
Булишни кдраётганда х,ам энг аввал 2 хонали сонни унлик ва бирликларга ажратиб, тацсимот конунидан фойдаланиб тушунтирилади. Масалан,
48:4=(40+8):4=40:4+8:4=10+2=12

  1. хонали сонни 2 хонали сонга б^яиш жадвалдан ташкари балиш х,исобига киради. Масалан, 87;29 мисол ни ечишда 29 ни нечага капайтиришганда 87 келиб чикдди, деган савол куйилади. Унда 29:1=29, 29*2=58, 29*3=87 деб, 87:29=3 келтириб чицарадилар.

  1. Жадвапда крлдикли булиш. Бу мавзу 2-синфда куйидаги тартибда олиб борилади.

  1. Крлдикли булиш мисоллар ёрдамида тушунтирилади. Масалан, 12 дафтарни 2 укувчига булиб бериш топширилади. 12:2=6 деб доскага ёзилгандан кейин, 13 та дафтарни 2 укувчига булиб бериш топширилади, бунда 1 та дафтар ортикча булиб крлганлиги куринади. 13:2=6 (колдик, 1) дегани ёзувни ургатади.

  2. Укувчиларга булишдан чиккан колдик, булувчидан кичик булиши керак деган коидаургатилади. Масалан, 10, 11, 12, 13, 14, 15 сонларни 2, 3, 4 га кетма-кет булишда хрсип буладиган крлдикларни кургазмали жадвал билан тушунтирилади.





10

11 12

13

14

15

2





Download 1,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish