Бошлашич синфларда математика ущгиш методикаси



Download 1,19 Mb.
bet24/58
Sana23.02.2022
Hajmi1,19 Mb.
#123130
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   58
1

1

-

1

3

1

2

1

2

-

4

2

3

1

2

3


Бунда мисол сифатида 2<4, 1 <4, 3<4 ёзувларни тушунтиради. Дарсликда куйидаги мисоллар бор: 18:3, 28:7, 19:3, 29:7,.. мисолларни ишлаб укувчилар к,айсиси колдикли, кайсиси крлдиксиз булиниши х,ак,ида маълумотга эга буладилар. Охирида колдикли булишда тахмин к,илиб булиш ва колдик,ни аниклаш тугрисида тушунча берилади. Масалан, 47:5 ни хисоблашда 47 га якин сон 5 га булинади? 45 дейилади, демак 45:5=9. Яна неча бирлик колди? 2 бирлик, у холда 47%5=9 (крлдик2) деб ургатилади.

  1. Минглик” мавзусида арифметик амалларни урганиш

Бир хонали ва и^ки хонали сонлар ичида арифметик амалларни бажариб булганларидан кейин 1000 огзаки ва ёзма
хисоблаш, кушиш ва айириш амалларини бажаришга утадилар. 1000 ичида кушиш ва айиришнинг огзаки усуллари 100 ичидагига куп жихдтдан ухшаш томонлари бор. Бу ерда хам олдин сонни йигиндига кушиш, йигиндини сонга кушиш, йигиндини йигиндига Кушиш, йигиндидан сонни айириш, сондан йигиндини айириш, йигиндидан йигиндини айириш каби усуллар тушунтирилади. Бунда куйидаги таркибда иш олиб борилади.
1. Огзаки бажариш.

  1. 250+30, 420+300 куринишдаги кушиш ва айириш холлари. Бунинг учун 25+3, 42+30 каби мисолларни тушунтиришни такрорлаган маъкул, ундан кейин

250+30=(200+50)+30=200+(50+30)=200+80=280
250-30=(200+50)-30=200+(50-30)=200+20=220
420+300=(400+20)+300=(400+300)+20=700+20=720
420-300=(400-20)-300=(400-300)+20=100+20=120
Унликлар катнашган кушиш ва айириш амаллари куйидаги усуллар билан тушунтирилади:
250+30=280, 250-30=220, 420+300+720,
25ун-3ун=28ун, 25ун-3ун=22ун, 42ун+30ун=72ун

  1. 840+60, 70-80 куринишдаги кушиш ва айириш.

Навбатдаги иш камаювчининг бирликлари хонасида 0
булгандаги айириш. Масалан, 450-136= Бу мисол эса, куйидагича тушунтирилади, камаювчидаги 5 та унликдан 1 та унлик майдаланиб, 10 та бирликка айлантирилади, 10 та бирликдан 6 бирлик айирилади, камаювчида энди 4 та унлик кдпди, бу жараён давом эттирилади. Калган айиришлар куйидаги тартибда бажарилади.
а) камаювчининг бирликлари айирилувчининг бирликларидан кичик булгандаги айириш. Масалан, 983-536
б) камаювчининг бирликлари хам, унликлари хам айирилув- чиникидан кичик булган хол. Масалан, 963-586
Навбатдаги дарсларда 1000 ичида купайтириш ва булиш мавзулари куриб чикилади. 2 синфдан укувчилар 1 ёки 2 ноль билан тугайдиган сонларни купайтириш ва булиш усуллари билан танишадилар. Купайтириш ва булишларни бажариш жадвалда куйидагича амалга оширилади:


6 ун * 4 = 24 ун 8 ун : 2 = 4 ун

60*4

60*4=240 80:2=40

80:2

540:6 54 ун : 9 = 6 ун
540:9=60




900:3 9 юз : 3 = 3 юз 900 : 3 = 300

300*2 3 юз * 2 = 6 юз 300*2 =600



Куп хонали сонлар” мавзусида арифметик амалларни урганиш
Режа:

  1. Куп хонали сонларни кушиш ва айириш.

  2. Куп хонали сонларни купайтириш ва булиш:

а) 1 - боск^ич;
б)2 - боскич;
в)3 - боскич.
Мавзунинг асосий вазифаси арифметик амаллар орасидаги богпанишларни умумлаштириш ва системалаштиришдан, ёзма хисоблашларнинг онгли ва пухта куникмаларни хосил цилишдан иборат. Бу куйидаги системада олиб борилади:

  1. Куп хонали сонларни кушиш ва айириш

Кушиш ва айириш бир вак,тда урганилади, уларнинг хисоблаш усуллари ухшаш ва узаро боглик, булганлиги учун натижада билимларни эгаллаш учун яхши шароит яратилган булади. Бунинг назарий асоси йигиндини йигиндига кушиш ва йигиндидан йигиндини айириш кридаларидан иборатдир. Булар эса олдинги синфлардаги кридапарга асосланади. Бунда аналогия методидан фойдаланилади.
+752 +4752 +54752 -837 -6837 -76837 246 3246 43246 425 2425 52425
Бу ерда кушилувчилардаги ракдмлар йигиндиси 10 дан кичик ва камаювчининг мос рак,амлари айрилувчининг ракамларидан каттадир. Секинлик билан ракдмлар йигиндиси 10 дан ортик, ва камаювчи ракдмидан айрилувчи рак,ами катта булган холлар утилади, хамда узунлик, масса, вакт ва бошка бирликлар билан кушиш ва айириш бажарилади. Камаювчи хона сонлари ноль булган холлар хам кдралган.
Масалан,-100 -200 -2000 -70000

  1. _43_ 178 3241 . . .

Юкрри хона бирликларини майдалашлар кетма-кет бир неча марта бажариладиган айирманинг мураккаб холлари хисобланади.


Download 1,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish