Болалар ва усмирлар физиологияси ва гигиенаси



Download 12,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/301
Sana18.12.2022
Hajmi12,5 Mb.
#890821
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   301
Bog'liq
Bolalar va o\'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi B Sodiqov va b

Уш$у ва туш куриш
Олий нерв ф аолиятининг энг зи зи за р л и золатларидан биттаси 
у й з у ва сер гак л и к н и н г (бедорликнинг) алм аш иниб тур и ш и д и р. 
Бедорлик — соргаклик золати — оддий золат деб забул зилинса, 
уй зу узининг сирлилиги билан одамларнинг эътиборини доимо тортиб 
турган. Аерлар давомида одамлар уйзунинг механизмини туш униш га 
интилганлар ва унинг давомийлигини зи езартири ш учун уринганлар. 
Д ар зази зат, катта одам кунига 7 — 
8
соат ухласа, демак, у ум рининг 
учдан бир зисм ини уйзу золатида угказади. Одам 75 йил яш аса 25 
йил уй зу золатида утади. Уйзу нерв тизим ининг даврий равиш да 
ф ао л л и к зо л а ти д а н ч и зи ш и ту ф ай л и содир булади. Бу п ай тда 
организмнинг зар ак ат функциялари камаяди.
Уйзу организмнинг табиий энг зарурий эзтиёж ларидандир. У йзу 
б е р м а с л и к з а й в о н л а р д а н е в р о з л а р , х о т и р а н и н г б у з и л и ш и , 
галлю цинациялар ва охир озибатда (
1 0 —12
суткада) улимга олиб 
келади. 1960 йилда бир ёш эркак уз хозиш и билан 264 соатни ухламай 
утказган, унга ухлаш учун сунъий равиш да зеч зандай им коният 
берилмаган. Тиббий — биологик кузатиш лар шуни курсатдики, унинг 
биринчи у й зуси зл и к кунларидан к е й и н о з иш зоби ли яти кески н
пасайди, 5 — 
6
кун ухламагандан кейин у таш зи дунё билан адекват 
ал о заси н и бутунлай узди ва 
11
кунлик уй зуси зл и кд ан кей и н у
www.ziyouz.com kutubxonasi


галлюцинация золатига тушиб, хуш идан кетди ва 16 соат ухлади. 
Демак, у й зу организм учун ф изиологик заруриятдир. М еъёрдаги у й зу
эса одам фаоллиги, 
сотлити,
и ш
зоби ли ятларин и н г гаровидир.
У п ц у
м ех а н и зм л а р и . 
У й з у м е х а н и з м л а р и н и т у ш у н т и р у в ч и
н азар и ялар д ан биттаси — гум орал н а за р и я д и р . Бунга м у в о ф и з
организмдаги махсус моддалар — гипнотоксинлар тутланиш и уйзун и
к е л ти р а д и . Б у н а з а р и я б у й и ч а , у й з у в а з т и д а м и я д а м а х с у с
нейропептидлар аж ралиб чизиб, организм нин г рузий ф аолиятини, 
турли аъзо ва тизим ларининг иш ини сусайтиради.
П.К. Анохин ва бопщ аларнинг м аълум отларига кура, гум орал 
омиллар у й зу н и келтириш да асо си й ом ил эмас. М асалан, С иам
э г и з а к л а р и д а з о н а й л ан и ш у м у м и й б у л и ш и га з а р а м а й , у й з у
иккаласида бир вазтнинг узида булмаган. У йзунинг пайдо булиш ида 
гипноген м оддаларнинг зо н д а тупланиш и асосий рол уйнаганда, 
иккала Сиам эгизаклар бир вазтн и н г узида ухлашлари к ерак эди.
У йзуни туш унти рувчи И .П . П ав ло в н и н г ко р ти кал н а за р и я с и
алозида а за м и я т га эга. Унга кура, у й з у торм озловчи м ар к азд ан
тормозланиш ни миянинг бош за зисмларига тарзалиш и (тормозланиш 
иррадиацияси) туф айли содир булади. Ш ундай зилиб, И.П. Павлов 
фикрича, у й зу — зим оя торм озланиш идир. У йзунинг бу хили И.П. 
Павлов томонидан ф аол у й зу деб аталди, чунки у турли торм озловчи 
таъсиротлар остида келиб чизади. У йзунинг ф аол золатидан таш зар и
пассив золати зам мавжуд. Унда таъсирловчилар сони минимумгач.а 
етказилади. М асалан, одам зоронги, зеч зандай сигналлари булмаган 
хонада булса, маълум вазтдан кейин у у й зу золатига утади. Барча 
сезиш аъзолари ишламаган беморлар кечаси — ю кундуз тули з у й зу
Золатида булади. Уларни ф а за т сезувчи нузталарига таъси р этиб 
уйготиш мумкин. Клиник кузатишлар курсатдики, таш зи таъсирларни 
деярли сезм аган бир бемор аёлда ф а з а т унг зулининг бир зисм ида 
тактил сезгиси булган. У доимо у й зу холатида эди, агар унг зулидаги 
шу нузтага таъ сир этилса, аёл уйгонар эди.
Уйзунинг патологик золатларида урта ва орализ миядаги ретикуляр 
ф о р м а ц и я д а у з г а р и ш л а р б о р л и г и к у з а т и л г а н . Р е т и к у л я р
ф о р м а ц и я н и н г ф ао л л аш ти р у в ч и ва то р м о зл о вч и н у зт а л а р н и н г
очилиши билан боглиз булган маълумотлар И.П. П авловнинг у й зу
назариясини тулдирди.
Э л е к тр о ф и зи о л о ги к га д зи зо тл а р бош м иядаги п у стл о з ости
тузилмаларда у й зу ва бедорликда иш тирок этувчи тузилм аларни 
анизлаш га ёрдам берди ва улар у й зу н и н г бош зарувида таламус, 
гипоталамус ва ретикуляр ф о р м ац и ял ар и асосий рол уй н аш и н и
к урсатд и . Г ип о тал ам ус ва тал а м у с л а р д а у й з у м а р к а зл а р и н и н г
з и т и з л а н и ш и у й з у з о л а т и н и к е л т и р и б ч и з а р а д и . Р е т и к у л я р
www.ziyouz.com kutubxonasi


ф о р м а ц и я д а эса, ак с и н ч а , б е д о р л и к з о л а т и н и уш лаб ту р у в ч и
м арказларнинг борлиги анизланди.
Сунгги йилларда куфсатилдики, у й зу ва бедорликни бош зариш да 
бош мия пустлоги зам катта а зам и я тга эга. К атта ярим ш арлар 
пустлоги лим бик — ретикуляр тизим и орзали уйзунинг ф ункционал 
Золатини бош ^ариш и мумкин.
У йзуни бош зарувчи нерв ва гуморал механизмлар узаро алозада 
булади. Бош мияда у й зу ва бедорлик золатида ф ункционал ф ар зи н и
б ош м и я с и н и н г Э Э Г да к у р и ш м у м к и н ( 4 —
1 р а е м ) . 
Э л ектроэн ц еф алограм м ада (ЭЭГ) бош м иянинг электр ф аоллиги 
уйгозлик золатидан уйзуга утиш даврида 4 та боезичнинг борлигини 
к^фсатди. Булар тенглаш тирувчи, парадоксал, ултрапародоксал ва 
тормозланувчи боскичлардир. Ч узур у й з у вазтида ЭЭГда тулзинлар 
частотаси кам аяди (1 сонияда 4 — 5 тулзинлар), у й зу занчалик кучли 
булса, ЭЭГ даги тулзинлар частотаси ш унчалик кам булади. У йзу 
вазтида за р 1 — 1,5 соатда тез частотали тулзинларнинг пайдо булиши 
кузатилади. Ю зор и частотали бедорлик золатига хос потенциаллар 
кузатилган пайтда зо н босимининг ортиши, куз олмасининг заракати, 
юрак уриш и ва нафас олиш тезлашиши мумкин. Бу золатда уйготилган 
одамларнинг 80 — 90%и туш кураётганлигини айтган. Бу вазтда одамни 
уйзудан уйготиш бош за пайтга нисбатан зийин. Бу золат 

Download 12,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   301




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish