Болалар ва усмирлар физиологияси ва гигиенаси



Download 12,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet95/301
Sana18.12.2022
Hajmi12,5 Mb.
#890821
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   301
Bog'liq
Bolalar va o\'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi B Sodiqov va b

Чарчаш ва ^аттиц чарчаш
Ф изиологик нузтаи назардан чарчаш — бу з$ар зандай иш нинг 
табиий натижасидир. Чарчаш озми — купми давом этган ёки огир иш 
н атиж асида ю зага келувчи орган и зм н и н г табиий реакц и яси ди р.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ч ар ч аш ва т о р м о зл а н и ш у р та с и д а м аъ лум б о гл и зл и к м ав ж у д
(тормозланиш ж араён и чарчашдан сунг ёки у билан бир вазтда зосил 
булади), аммо бу иккала ж араён ни алмаш тириб зуйиш мумкин эмас. 
Чарчаш — бу фаолият, ишдан кейин ю зага келувчи табиий золат 
булиб, организмнинг асосий системалари функцияларининг пасайиши 
билан ифодаланади. Дам олгандан сунг чарчаш йу^олиб, организм 
ф ункциялари зай та тикланади. Купчилик олимлар чарчашни фаолият 
м обайнида ю зага келувчи организм ф унк-ционал имкониятларининг 
в а з т и н ч а л и к п асай и ш и деб туш ун ти ради лар. Ч арчаш бош мия 
пустлогида торм озланиш ж араён ининг ривож ланиш идан, м арказий 
нерв ти зи м и зу згал и ш и пасайиш идан далолат беради (боланинг 
д и з з а т — эътибори, хотираси сусаяди, у уйзусрайди ва з$.к.).
Чарчаш га, одатда, субъектив чарчозлик з$ам сабаб булади. Л екин 
бу з^ис доимо бир вазтда кузатилмайди. Агар иш зи зи зарл и булиб, 
яхш и кайф и ят ва к^пгаринки р у з билан баж арилса, объектив чарчаш
ю зага келган булса зам, бола у зо з вазт чарчозликни сезмайди. Ва, 
аксинча, бир тарзда давом этувчи зерикарли иш давомида чарчозлик 
Зисси чарчашдан ва организм функционал савияси пасайишидан анча 
олдин пайдо булади. Баъзи золларда чарчаш вазтида за тт и з зузгалиш
Зам ю зага кел и ш и м умкин. Ч арчаш эн г аввало м ар к ази й н ерв 
т и з и м и д а — с и н а п с л а р д а зу зг а л и ш л а р н и н г ути ш и б у зи л и ш и
натижасида келиб чикадиган жараён. Тез ёки секин чарчаш боланинг 
ёшига, азлий м ехнат турига ва зи зи зи ш и га боглиз. Бола зан ча ёш 
булса, шунча тез чарчайди. Болаларда етарли жисмоний фаоллик 
булмаганда чарчаш тез пайдо булади.
Б олалард а чарч аш , одатда, и кки б о с к и ч д а кечади. Б и ри н чи
боскичда б егозатликнинг узига хос булган белгилари пайдо булади, 
ички ф ао л то р м о зл а н и ш пасаяди, зу згал и ш кучаяди. И кки н чи
босзичда зузгалиш нинг камайиш и ва тормозланиш ж араёнларининг 
куч ай и ш и к у за ти л а д и . Ч арчаш б елги л ар и ш артли р е ф л е к с л а р
ку ч и н и н г п асай и ш и д а, иш б аж ари ш тезл и ги ва а н и зл и г и н и н г
камайишида, реф лекслар яш ирин даврининг узайиш ида к^финади. 
Чарчаш хатарли эмас, у жисмоний, азли й ва эмоционал юкламалар 
ошганда организмдаги меъёрий зимоя реакциясидир. Чарчаш нинг 
и ккинчи биологик ахам ияти — у кейинги иш зоб и л и яти ош иб 
кетиш инин г м ан б ааси ва стим уляторидир. Дам олгандан кей и н
болаларда иш зобилияти тикланиб, затто олдингидан зам ю зори
булиши мумкин.
Чарчаш нинг олдини олиш учун за р зандай фаолиятдан воз кечиш 
керак. О лдимизда турган вази ф а боланинг иш зобилияти ю зори
булган золатини узайтириш , унинг пасайиб кетиш вазтини орзага 
суриш, затти з толизиш га йул зуймайдиган ш ароитларни яратиш дан
www.ziyouz.com kutubxonasi


иборат. Бунинг учун ишлаш ва дам олиш реж и м и га риоя ^илиш, уз 
вазтида организм ва олий нерв фаолиятининг иш ^обилиятини тиклаш 
учун етарли давомийликда дам олиш катта азам и ятга эга. Бинобарин, 
чарчашдаги ф ункционал узгариш лар етарли дам олиш ва ухлашдан 
сунг йу^олади. Тад^и^отларнинг курсатишича, организмнинг пасайган 
ф у н к ц и о н а л и м к о н и я т л а р и н и н г т и к л а н и ш и и к к и б о с к и ч д а н : 
ф у н к ц и о н а л з^олатнинг т и к л а н и ш и ва т и к л а н г а н з^олатнинг 
мустаз^камланишидан иборат. Агар дам олиш биринчи боскич билан 
чегараланса, яъни иш ^обилиятининг эндигина тикланиш и билан 
чегараланиб ^олса, кутилган натижа булмайди. Янги, з^атто унча ь^ийин 
булм аган иш з$ам о р га н и зм ф а о л и я т и н и т е з с у р ъ а т л а р би л ан
пасайтириб юборади. Дам олиш учун аж ратилган ва^т организмнинг 
функционал з^олатини мустаз^камлаб олиши учун з^ам имкон яратиш и 
лозим.
И.М. Сеченовнинг к^фсатишича, иш ^обилиятининг тикланиш и 
уй^у ёки тула тинч турган з^олатда 

Download 12,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   301




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish