Bolalar kasalliklari propedevtikasi

 Yurak nuqsonlari(poroqlari) 
Yurak nuqsonlari - yurakning tuzilishida anatomik o‗zgarishlar bo‗lib, uning 
ishi  buziladi.  Yurak  nuqsonlari  tug‗ma  yoki  orttirilgan  bo‗lishi  mumkin.Yurak 
tug‗ma  nuqsonlari  kam  uchrab,  yurak  kasalliklarining  1-  2%  ini  tashkil 
qiladi.Orttirilgan nuqsonlar esa yurak kasalliklarining taxminan 20- 25% ini tashkil 
qilib , 90% hollarda u revmatik etiogiyaga ega bo‗ladi. 
 Tug‘ilgandan keyin hayotda orttirilgan yurak nuqsonlari. 
Mitral  klapanining  yetishmasligi  yurakning  revmatik  nuqsoni  bo‗lib, 
uning rivojlanishiga septik end oqardit, yurak muskuli kasalliklari, ateroskleroz va 
boshqalar  sabab  bo‗ladi.Revmatik  end  oqarditni  boshdan  kechirganda  klapan  sh 
aqli o‗zgarib qattiqlashadi, burishib zich yoptlmaydigan bo‗lib qoladi.Natijada qon 
orqaga  harakat  qiladi.Klapan  yetishmovchiligida  bo‗lmachadagi  qonning  hajmi 
yurak  bo‗shashgan  vaqtda  ortadi;  u  qorinchadagi  qon  va  o‗pka  venalaridan  oqib 
keladigan  qon  hajmlaridan  iborat  bo‗ladi.Bo‗lmachadagi  bosimning  ortishi  va 
muskulning cho‗zilishi undan kuchliroq qisqarishini talab qiladi, bunda qorinchaga 
qonning  tushishi  ko‗payadi.  Bo‗lmachadagi  qon  miqdorining  ko‗payishi  va 
bosimining  oshishi  bo‗lmacha  gipertrofiyasiga  va  uning  cho‗zilishiga  olib  keladi. 
Qorinchaga  ortiqcha  qon  oqib  kelishi  chap  qorinchadagi  bosimni  va  uning 
bo‗shashish hajmini oshiradi, natijada qisqarish kuchayadi.Buning natijasida chap 
gipertrofiyasi  rivojlanadi.  Shunday  qilib,  chap  qorinchaning  zo‗r  berib  ishlashi 
natijasida aortaga me‘yordagi qon kelib to‗shadi va nuqson kompensatsiyasi uzoq 
vaqt  ushlab  turiladi.Chap  bo‗lmacha  va  o‗pka  venasidagi  bosimning  oshishiga 
qarab,  o‗pka  arteriyasida  o‗zgarish  paydo  bo‗ladi.Boshida  ular  reflektor 
xususiyatiga  ega bo‗ladi,  bu  esa  o‗pka arteriyasini  haddan tashqari kengayishidan 
va  o‗pka  qil  tomirlarida  bosim  oshishidan  saqlaydi.  Keyinchalik  arteriolalarda 
anatomik  o‗zgarish  rivojlanadi.O‗pka  tomirlarida  qarshilikning  va  o‗pka 
arteriyasida  bosimning  ortishi  sababli  o‗ng  qorinchada  gipertrofiya  rivojlanadi, 
undan  so‗ng  katta  qon  aylanish  doirasida  o‗zgarishlar  vujudga  keladi,  dimlanish 
kuzatilib, nihoyat jigar kattalashib, tanada shish paydo bo‗ladi. 
 Bolalarda  uzoq  vaqt  shikoyat  bo‗lmay,  kasallik  tashhisida  birdan  g‗  bir 
ko‗rsatkich  sistolik  shovqin  bo‗lib,  bu  shovqin  kuchsizlangan  I  ton  bilan 
qo‗shilgan holda asosan yurak cho‗qqisida yoki 5 nuqtada eshitiladi, shovqin chap 
qo‗ltiq  osti  sohasiga  berilib  turadi.Kasallik  uzoq  davom  etib,  rivojlanib  borishi 
natijasida  yurak  cho‗qqisi  tepkisi  kuchayib,  chapga  siljiydi.  Yurak  chegarasi 
chapga  kengayib,  sekin  asta  ko‗krak  qafasi  chap  tomonida  gumbazsimon  ―yurak 
do‗ngi‖  paydo  bo‗ladi.  II  ton  o‗pka  arteriyasida  kuchaygan  bo‗ladi.  Puls 
kompensatsiya  davrida  o‗zgarmaydi,  dekompensatsiya  va  aritmiyada  u 
o‗zgaradi.Arterial bosim o‗zgarmaydi. Dekompensatsiya rivojlanishga qadar vena 
bosimi normada bo‗ladi.Boshida EKG o‗zgarmaydi, keyinchalik elektr o‗qi chapga 
siljiydi. Faol revmatizm jarayonida R-Q oraliq ko‗pincha o‗zayadi (0,20- 0,24s), R 

---

 
217 
tishi  baland,  ikki  davrli  yoki  kengaygan  bo‗ladi.FKG  -  boshlanish  davrida  I  ton 
cho‗zilgan, u I ton bilan boshlanib, II tonda tugaydi, II ton kuchayib, 2 ga ayriladi 
 Mitral  klapani  stenozi-  ko‗pincha  revmatizm  natijasida  kelib  chiqadi, 
o‗nga  septik  end  oqardit  ham  sabab  bo‗ladi.Bu  yurak  nuqsoni  asosan  revmatizm 
asorati 
bo‗lib, 
gemodinamik 
jihatdan 
noqo‗lay 
kechadi. 
Normada 
atrioventriqo‗lyar  tyoshikning  maydoni 4g‗  6  sm
2
  ni tashkil etadi.Tyoshik qancha 
kichik  bo‗lsa,  mitral  yetishmovchilik  shuncha  og‗ir  kechadi.  Maydonning 
kamayishi  1,0  dan  0,5  sm  gacha  bo‗lishi  mumkin.  Mitral  torayishida  qon 
aylanishining  izdan  chiqishini  quyidagi  izohlash  mumkin:  chap  bo‗lmacha 
qisqarganda  qon  chap  qorinchaga  qarab  yo‗naladi,  mitral  stenozida  ba‘zan  u 
venasiga  yo‗naladi.  Tyoshikning  torayishi  rivojlanishi  chap  bo‗lmachada  bosim 
ortishiga  olib  keladi,  natijada  muskullar  kuchliroq  qisqara  boshlaydi  va  sekin 
gipertrofiyaga  uchraydi.Chap  bo‗lmachadagi  bosimning  ortishi  gidrodinamika 
qonuniga muvofiq o‗pka venalarida bosim ortishiga olib keladi. O‗pka venasida va 
bo‗lmachada  bosimning  ortishi  esa  baroretseptorlarni  ta‘sirlashi  natijasida 
arteriolalar  va  o‗pka  arteriyasining  reflektor  torayishini  keltirib  chiqaradi.  Bu 
mitral  stenoz  darajasi  hamma  vaqt  mos  kelavermaydi,  balki  o‗pka  arteriyasida 
bosimning  anchagina  ortishiga  olib  keladi.O‗rtacha  torayish  darajasi  chap 
bo‗lmacha bilan kompensatsiyalanishi mumkin.Chap bo‗lmachada qolgan qonning 
ustiga  o‗pka  venasidan  me‘yordagi  qon  kelib  qo‗shiladi  va  bo‗lmachadagi  bosim 
ortadi,  bu  esa  diastolaning  boshlanishida  qorinchaga  qonning  tez  o‗tishini 
ta‘minlaydi,  natijada  kompensatsiya  vujudga  keladi.Qorincha  bo‗shashishining 
oxirida chap bo‗lmacha kuchliroq qisqaradi, chunki u o‗zining bo‗shashish vaqtida 
kuchliroq  cho‗zilgan  bo‗ladi,  muskul  tolasining  qisqarish  kuchi  uning 
cho‗zilgandagi  uzunligiga  bog‗liq.  Chap  bo‗lmachaning  kompensator  im  qoniyati 
uning  muskuli  nisbatan  sust  bo‗lganligi  natijasida  ancha  chegaralangan.Mitral 
klapan  stenozining  torayishining  rivojlanib  borishi,  kichik  qon  aylanish  doirasi 
venalarda, qil tomirlarda va o‗pka venasida bosimning ortishiga olib keladi. 
 O‗pka  tomirlaridagi  qarshilikni  yengish  uchun  o‗ng  qorincha  kuchliroq 
qisqaradi  va  qonning  minutli  hajmini  normada  ushlab  turadi.Bu  vaqtda  o‗ng 
qorincha  gipertrofiyalanadi,  so‗ngra  zo‗riqib  ishlashi  natijasida  uning  kengayishi 
boshlanadi.Bunda  diastola  bosimi  o‗ng  bo‗lmachada,  qorinchada  va  vena 
tomirlarida ortadi. 
 Mitral  torayishda  o‗pkada  ham  ancha  o‗zgarishlar  yuzaga  keladi.Bronx 
shilliq qavatidagi qonning dimlanishi uning shishishiga olib keladi.Bu shish paydo 
bo‗lishi,  nafas  yo‗llarining  torayishi,  shilliq  ajralishining  ko‗payishi  va  balg‗amli 
yo‗tal  paydo  bo‗lishi  bilan  kuzatiladi.  Bronx  va  alveola  tomirlarida  ham 
rivojlanadi, bunda qil tomirlar yorilib ketishi mumkin, u balg‗amni qonli bo‗lishiga 
olib  keladi.  Mitral  klapan  stenozida  yana  bronx  shilliq  qavatidagi  dimlanish  va 
shish havo oqimiga qarshilikni oshirib nafas olishni bo‗zishi mumkin.Kasallikning 
klinik  belgilari  mitral  torayish  darajasiga,  revmatizm  jarayonning  faollik 
darajasiga, nuqson ta‘sirida organizmda umumiy o‗zgarishlarning rivojlanishiga va 
boshqalarga  bog‗liq.To‗liq  kompensatsiyalangan  mitral  stenozida  ob‘ektiv  va 
sub‘ektiv  belgilar  kuzatilmaydi.Dekompensatsiya  boshlanishi  va  nuqsonning 
rivojlanishi bilan yurak kasalliklariga xos buzilishlar paydo bo‗ladi. Dastlab bemor 

---

 
218 
faqat  jismoniy  zo‗riqqanda  va  hayajonlanganda  yurak  o‗ynashidan,  xansirash  va 
charchashlikdan  shikoyat  qilishi  mumkin.Keyinchalik  bu  holat  kuchayib  tinch 
turganda  ham  ro‗y  beradi.  Yurak  sohasidagi  og‗riq  qo‗shiladi,  azob  beradigan 
qo‗ruq  yo‗tal  paydo  bo‗ladi,  qon  tuflash,  ba‘zan  yutishning  qiyinlashishi 
kuzatiladi. 
 Bemorning  umumiy  ko‗rinishi  ko‗pincha  o‗ziga  xos  bo‗ladi.Yuzlari 
oqargan, lablari biroz ko‗kargan, burun uchi, lunjda ham ko‗karish kuzatiladi va bu 
―mitral  kapalak‖  deyiladi.Agar  nuqson  bolalikdan  rivojlansa,  bo‗y  o‗sishidan 
orqada  qoladi,  infantizm  belgilari  vujudga  keladi.  Yurak  yetishmovchiligi 
rivojlanganda  bo‗yin  venalari  bo‗rtib  chiqadi,  ko‗karish  majbo‗riy  holatni  - 
ortopnoeni  vujudga  keltiradi.  Yurak  sohasini  diqqat  bilan  paypaslash  mitral 
torayishni  aniqlashda  katta  yordam  beradi.O‗ng  qorinchaning  gipertrofiyasi  va 
kengayishi  natijasida  yurak  tepkisi  aniqlanadi.Yurak  uchi  turtkisida  kuchsiz, 
―mushuk  xirillashi‖  palpatsiya  qilinadi.  Bemor  chap  yonboshga  yotganda  va  sal 
jismoniy 
zo‗riqqanda, 
yurak 
qisqarishi 
kuchayganda 
bu 
belgi 
oson 
aniqlanadi.Yurak chegarasi asosan yuqoriga va o‗ngga kengaygan bo‗ladi.  
 Ausqo‗ltatsiya  bemorni  chap  yonboshga  yotgan  holatda  tovush  yaxshi 
aniqlanadi.Yurak  uchida  baland  ovozda,  qisqa,  qarsaqsimon  tovushli  I  ton  va 
diastolik  shovqin  eshitiladi.  II  ton  o‗pka  arteriyasida  kuchaygan,  qisman  u  o‗pka 
arteriyasida  bosimni  oshishiga  bog‗liq  bo‗lsa,  qisman  uning  aylanishi  va  ko‗krak 
qafasiga ko‗proq yaqin kelishiga bog‗liq. 
EKGdagi  o‗zgarish  I  va  II  tarmoqda  R  tishining  davomiyligi  0,1  s  dan 
oshadiya‘ni  u  kengayishi  va  ikki  o‗rgachli  bo‗lishi  mumkin.  Elektr  o‗qi  o‗ngga 
siljiydi, xilpillovchi aritmiyasi va ekstrasistoliya paydo bo‗lishi mumkin.