Bioorganik kimyo



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/138
Sana26.06.2021
Hajmi2,76 Mb.
#102105
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   138
Bog'liq
bioorganik kimyo

          Mass-spektrometrik  usul.  Peptidlarni  aminokislota  ketma-
ketligini  aniqlashda  kimyoviy  va  fermentli  usullar  bilan  bir  qatorda 
fizik-kimyoviy 
usullar, 
xususan 
mass-spektrometriya 
keng 
qo’llanilmoqda. Peptidlar svitter-ion tabiatga ega bo’lganliklari uchun 
qiyinchilik  bilan  bug’lanadilar.  Ularni  uchuvchanligi  atsillashh  va 
eterifikatsiya  reaksiyalari  orqali  oshiriladi.  Atsillashh  uchun  odatda 
triftorsirka  kislota  yoki  yog’  kislotaning,  masalan,  dekan  kislotaning 
N-gidroksisuktsinimid 
efiri 
yordamida 
amalga 
oshiriladi. 
Eterifikatsiya  reaksiyasi  metanol  bilan  sulfiril  xloridning  katalitik 
miqdori bilan amalga oshiriladi. Tekshirilayotgan molekulalarni mass-
spektrda ionlashtirish uchun bir necha usullardan foydalaniladi. 70 eV 
ga  ega  elektronlar  bilan  bomabardimon  qilish  ionlantirishning 
ommaviy  usuli  hisoblanadi.  Shu  birga  birga  ultrabinafsha  nurlar 
(fotoionlanish) yoki musbat zaryadlangan ionlar (kimyoviy ionlanish) 
bilan  ionlantiish  usullari  qqllanadi.  So’nggi  yillarda  kuchli  elektr 


 
79 
maydonida  ionlantirish  (maydon  desorbtsiyasi)  va  tezlashtirilgan 
atomlar  bilan  (katta  kinetik  energiyaga  ega  Ar  yoki  Xe  atomlari)  
ionlantirish    kabi    yangi  usullar  tatbiq  qilingan.  So’nggi  ikki  usulni 
qo’llaganda  tekshirilayotgan  moddani  dastlabki  bug’latish  usuliga 
xojat qolmaydi, chunki bu ionlantirish bilan bir vaqtda sodir bo’ladi.  
Ko’pchilik  holatlarda  ionlantirish  jarayonlarida  bug’langan  modda 
molekulalaridan  elektronlarni  “urib  chiqarish”  sodir  bo’lib,  bunda 
musbat 
zaryadlangan 
zarrachalar 
hosil 
bo’ladi. 
Peptidlar 
molekulalarida  peptid  bog’idagi  karbonil  guruhining  kislorod  
atomlari  va  shu  bog’dagi  azot  atomlari  eng  oson  ionlanadilar.  Hosil 
bo’layotgan  ionlarni  parchalanishida  musbat  zaryadga 

-holatda 
joylashgan  bog’lar  parchalanadi.  Bunday  parchalanish  natijasida 
peptid  hosilalarining  molekulyar  ionlaridan  aminokislota 
     va 
aldimin 
    fragmentlari hosil bo’ladi. 
 
                        
        
 
    
   
        
 
      
 
   
 
         
 
   
 
  
  
   
  
        
 
             
 
                                    
   
    
 
            
 
        
 
  
 
                    
 
     
 
    
   
              
 
             
 
Tekshirilayotgan  peptidni  molekulalarini  birlamchi  ionlanishida 
musbat  zaryad  turli  kislorod  va  azot  atomlarida  lokallangani  uchun, 
keyingi  parchalanishda  imkon  bori 
   va       fragmentlanishni 
mahsulotlari  hosil  bo’ladi.  Aminokislota  va  aldimin  fragmentlarini 
mass-spektrda  aniqlash  peptidni  tuzilishi  haqida  asosiy  ma’lum  otni 
beradi.  Peptidlarni  molekulyar  ionlarini  aminokislota  turidagi 
fragmentlanishi  yagona  emasdir,  balki  aminokislotani  yon  zanjirlari 
mass-spektrni  umumiy  ko’rinishiga  o’z  hissasini  qo’shadi.  Yon 
zanjirni  o’ziga  xos  parchalanishida  hosil  bo’ladigan  fragment  ionlar 
peptidlar  tuzilishi  haqida  qo’shimcha  ma’lumot  beradi.  Mass-
spektrometrik  usulni  yutuqlaridan  biri  erkin 

-aminoguruhga  ega 


 
80 
emas  peptidlarni  tekshirish  mumkinligidir.  Elektron  ionlanish  orqali 
nisbatan  qisqa  peptidlarni  (4-6  qoldiq)  tekshirish  mumkin. 
Tezlashtirilgan  atomlar  bilan  bombardimon  qilish  usuli  orqali 
           molekulyar  massasi 3000 gacha bo’lgan peptidlarni  mass-
spektrini  olish  mumkinligini  ko’rsatdi.  Tekshirish  uchun  1-5  nmol 
modda kerak xolos, ya’ni sezgirligi bo’yicha mass-spektrometrik usul 
boshqa  usullardan  qolishmaydi.  Tezlashtirilgan  atomlar  bilan 
bombardimon  qilish  hamda  maydon  desorbtsiyasi  usullarini  ustun 
tomoni  shundaki,  peptidni  uchuvchan    bo’lishi  uchun  modifitsirlash 
lozim 
emas. 
Hozirgi 
vaqtda 
tezlashtirilgan 
atomlar 
bilan 
bombardimon  qilib  ionlantiruvchi  mass-spektrometriya  o’rtacha 
molekulyar  massaga  ega  peptidlarni  (15-40  aminokislota  ketma-
ketligi)  tuzilishini  aniqlashda    eng  rivojlangan  usullardan  biri 
hisoblanadi.  Maydon  desorbsiyasi  orqali    ionlantirilganda  peptidlar 
mass-spektri  faqat  molekulyar  ionlardan  iborat  bo’ladi.  Bu  usulni 
Edman  degradasiyasi  bilan  qo’shib  Ya.Shimonishi  oqsil  va  peptidlar 
tuzilishini  o’rganishni  yangi  usulini  ishlab  chiqqan.  Bunda  peptidlar 
aralashmasi Edman bo’yicha degradatsiya qilinib,  har bir bosqichdan 
keyin  ajralgan  aminokislotalarni  aniqlash  bilan  birga  molekulyar 
ionlar bo’yicha peptidlarning molekulyar massasi mass-spektrometrik      
aniqlanadi.  Mutant oqsillarni o’rganishda bu usul yuqori samaradorlik 
beradi. 
 

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish