Bioorganik kimyo



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/138
Sana26.06.2021
Hajmi2,76 Mb.
#102105
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   138
Bog'liq
bioorganik kimyo

haritalari" usulida tekshiriladi. Buning uchun gidroliz natijasida hosil 
bo’lgan  aralashma  xromatografik  qog’oz  yoki  yupqa  qatlamli 
sellyuloza  plastinkasiga  o’tkazilib  qarama  -  qarshi    tomonlarga 
elektroforez  yoki  xromatografiya  qilinadi.  Peptid  harita  tegishli 
reaktiv  bilan  yorqinlashtirilib  ajralish  usuli  samarasi  aniqlanadi.  20 
dan  ortiq  aminokislota  qoldig’i  saqlovchi  yirik  peptidlarni  o’rganish 
murakkabdir.  Bunda  asosiy  qiyinchilik  shundaki  bunday  peptidlar 
suvli eritmalarda bir-biri bilan birlashib  yuqori molekulyar agregatlar 
hosil  qiladi.  Agregatlanishni  oldini  olish  uchun  bufer  eritmaga 
detergentlar  (mochevina,  guanidin  xlorid,  natriy  dosetilsulfat) 


 
72 
qo’shiladi.  Odatda  gel-filtrlanish  usuli  qo’llanib,  bunda  molekulyar 
massa  bo’yicha  bo’lish  amalga  oshiriladi.  Harakatlanmaydigan  faza 
sifatida yuqori gidrofil dekstranlar (sefadeks) va poliakrialamid gellar 
(biogel)  qo’llanadi.  Ular  suvda  bo’kib  gel  hosil  qiladilar.  Tashuvchi 
sifatida 
        va          ionalmashuvchi  sellyulozalar;  hamda 
dekstranning  ionalmashuvchi dekstranlari: 
                     
 sefadekslar  ishlatiladi.  So’ngi  yillarda  peptidlarni  bo’lish  uchun 
yuqori  samarali  suyuqlik  xromatografiyasi  keng  qo’llanilmoqda. 
Ba’zida ma’lum  bir funksional guruh tutgan peptidlarni ajratish zarur 
bulib  qoladi.    Bunda  xemoo’ziga  xos    yoki  kovalent  xromatografiya  
qo’llaniladi.  Bu  usul  peptidni  tashuvchi  bilan  kovalent    bog’  hosil 
ilishiga  asoslanadi.  Ko’pincha  bu  usul  ttsistein  saqlovchi  peptidlarni 
ajratish uchun qo’llaniladi. Monoklonal antitelalar  texnikasini ishlab 
chiqish  affin  xromatografiyasiga    keng  imkoniyatlar  yaratdi. 
Monoklonal  antitelalar  asosidagi    immunosorbentlar  bu  agentlarni 
antigen  determinantlarini    saqlovchi    peptid  fragmentlarini  ajratish 
uchun    ishlatiladi.  Antigen  determinantlar  oqsil  globulasi  sirtida  
bo’lganligi  uchun    oqsillar  topografiyasini  o’rganishda    bu  usul  
yuqori natijalar  beradi.  
         Fermentli  usullar.  Oqsil  va  peptidlarni  tuzilishini  aniqlash 
uchun  polipeptid  zanjirining   
     va     oxirgi  aminokislota 
qoldiqlarini  parchalanishini  katalizlovchi  fermentlarni  qo’llash 
mumkin.  Peptidlarni  karboksipeptidazalar  yordamida  gidrolizlash 
orqali  aminokislotalar 
   oxirgi  uchini  va     oxirgi  ketma-ketligini 
aniqlashning  asosiy  usuli  hisoblanadi.  Peptid  va  oqsillarni  tuzilishini 
aniqlashda 
         va     karboksipeptidazalardan  foydalaniladi. 
Karboksipeptidaza 
         va           yirik  shoxli  qoramolni 
oshqozon 
osti 
bezidan, 
karboksipeptidaza 
        
sitrus 
o’simliklarining  po’stlog’i  va  bargidan,  karboksipeptidaza         
hamirturushdan  ajratib  olinadilar.  Karboksipeptidazalarni  ta’sir  etishi 
uchun  substrat  o’z  tarkibida     oxirgi  aminokislotada 

-karboksil 
guruhga  ega  bo’lishi  lozim.  Ajralib  chiquvchi  aminokislotani  yon 
zanjirini  tabiati  peptid  bog’ini    gidrolizlanish  tezligini  belgilovchi 
asosiy  omildir. 
   oxirgi  aminokislotani  ajralish  tezligiga  u  bilan 


 
73 
yonma-yon  joylashgan  guruhni  tabiati  ham  ta’sir  qiladi.  Yonma-yon 
joylashgan aromatik yoki alifatik yon zanjirga ega aminokislotalar  va 
dikarbon  aminokislotalarni  qoldiqlari 
   oxirgi  aminokislotani 
ajralishini tezlashtiradi. Bunga qarama-qarshi ravishda lizin va prolin 
yonma-yon 
joylashsa 
gidroliz 
tezligi 
sekinlashadi. 
Barcha 
aminoksilotalar 
  va   karboksipeptidazalar bo’yicha parchalanishini 
4 guruhga bo’lsa bo’ladi. 
 
Ajralish turi 
    
    
Tezkor ajralish 
                                                            
                         
         
Sekin ajralish 
               
     
 
 
                   
 
                        
 
                
Juda sekin ajralish 
                                  
Ajralmaydi. 
                
      
     
Peptidaza faolligi uchun 
   ni optimal qiymati substrat tabiatiga ko’ra 
7.0-9.0 bo’lishi mumkin. 
   oxirgi dikarbon kislotalarni ajralishi    
qiymati  ozayganda,  lizinda  esa 
    qiymati  9.0  dan  ortganda  sodir 
bo’ladi. Karboksipeptidaza B asosli aminokislotalarni(lizin va arginin) 
ajralishini katalizlaydi. Arginin hosil qilgan peptid bog’i  lizinninkiga 
qaraganda  tezroq  gidrolizlanadi.  Peptidaza  faolligini  optimal  qiymati 
8.0-9.0  ga  teng.  Kaboksipeptidaza 
   barcha  aminokislotlarni,  hatto 
prolinni ham parchalaydi va uni ta’siri     niki kabidir. Gidroliz     
5.5-6.5  da  samarali  boradi,  lizin  va  arginin  ajralishi    uchun 
    ni 
optimal  qiymati  7.0  ga  teng.  Boshqa  karboksipeptidazalar  kabi 
    ham  peptidaza  faolligi  bilan  bir  qatorda  esteraza  faolligiga  ham 
egadir.  Shu  bilan  bir  qatorda  fermentga  amilaza  faolligi  ham 
tegishlidir. 
   oxirgi  aminokislota  ketma-ketligi  quyidagicha 
aniqlanadi:  substrat  ferment  bilan 
          da  inkubatsiya  qilinadi 
va  ma’lum  bir vaqt intervalida reaksion aralashmadan alikvot qismlar 
olinadi,  reaksiya    kislota  qo’shib  to’xtatiladi  va  ajralgan 
aminokislotalar  miqdori  aminokislota  analizatorida  tekshiriladi. 


 
74 
Ajralgan 
aminokislotalarni 
 
vaqtga 
bog’liqlik 
grafigani 
chizib,
    oxirgi aminokislota ketma-ketlik aniqlanadi. Shunday usul 
bilan 5 aminokislotadan iborat ketma-ketlikni aniqlash mumkin. Oqsil 
va  peptidlarni 
   oxirgi  uchini  aniqlash  ferment  va  jarayon 
sharoitlarini  oqilona  tanlashga  bog’liqdir.  Tekshirilayotgan  peptid 
tabiati 
karboksipeptidazalarni 
tanlashga 
bog’liqdir. 
Triptik  
peptidlarini  tekshirishda 
     yoki       va       aralashmalaridan 
foydalanish  zarur.  Ximotriptik  peptidlarni  aniqlashda 
     dan 
foydalaniladi.  Proteinaza  bilan  gidroliz  qilib  olingan  fragmentlarni 
aniqlashda 
    dan foydalanish zarur. Oqsil va peptidlarni    oxirgi 
aminokislotalarini  ajratuvchi  peptidogidrodazalar  aminopeptidazalar 
guruhini tashkil etadi. Aminopeptidazalarni ta’sir etishi uchun albatta 
erkin 

-aminoguruhni  bo’lishi  lozim.  Bu  guruh  fermentlari 
dipeptidlarni  ham  gidrolizlaydi.  Oqsillarni  tuzilishini  tekshirishda 
cho’chqalar  buyragidan  ajratib  olingan  leytsinaminopeptidaza  (   ) 
va  aminopeptidaza 
         lar  keng  qo’llaniladi.       barcha 
aminokislotalarni  ajralishini  katalizlasa  ham,  hajmdor  gidrofob 
radikallarga  ega  aminokislotalarni  (
             )  gidrolizlash  yuqori 
tezlikda  sodir  bo’ladi.  Arginin  va  lizinning    oxirgi  uchun  bilan 
hosil  bo’lgan  peptid  bog’lar  kuchsiz,  prolinniki  esa  umuman 
gidrolizlanmaydi.   
     prolindan  tashqari  barcha  aminokislotalari 
hosil  qilagan  peptid  bog’larni  katalizlaydi.  Aminpeptidazalar  bilan 
gidroliz  jarayonini  kinetik  tekshirish  oqsil  yoki  peptiddagi  2-5 
   oxirgi  aminokislota  qoldiqlarini  aniqlashga  imkon  beradi.  Oqsil 
yoki  peptidlarni  gidroliz  qilib 
     va       oxirgi  dipeptid 
fragmentlarini  hosil  qiladigan  fermentlar  guruhi  mavjuddir.  Bularga 
katepsin
  ,  yoki  dipeptidilaminopeptidaza  (    )    va  katepsin   , 
yoki  dipeptidilkarboksipeptidazalar  kiradi.  Bu  fermentlar  yordamida 
aminokislota ketma-ketlikni aniqlash jarayoni quyidagi bosqichlardan 
iborat: 
1)tekshirilayotgan peptidni tegishli peptidaza bilan gidrolizi; 
2)ajralgan peptidlarni bo’lish va aniqlash; 
3)tekshirilayotgan  molekulaning  polipeptid  zanjirida  dipeptidlarni 
joylanish tartibini aniqlash. 


 
75 
          Dipeptidlarni  polipeptid  zanjirda  joylanishini  dipeptidlar 
ajralishi  kinetikasi  yoki  “domino”  usuli  orqali  aniqlanadi.”Domino” 
usulida 
       bilan  gidroliz  dastlabki  va  bitta  aminokislotaga 
qisqartirilgan (Edman usuli orqali) peptidda amalga oshiriladi. Bunda 
bir-birini qoplovchi aminokislota ketma-ketligiga ega dipeptidlar hosil 
bo’ladi. 
 
                 
                              
 
                  
         
 

                                       

 
                                                                                  
                                                                                    

 
                                                               
           
     

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish