Bioorganik kimyo

ximotripsin olinadi.  Tadqiqotlar uchun  ishlatiladigan 

 -  ximotripsin 
A 
    7,8  -  9,0  da  maksimal    faolikni  namoyon  etadi.  Ferment 

---

 
68 
aromatik  aminokislotalar  - 
               karboksil  guruhlari  hosil 
qilgan  bog’larni  gidrolizlaydi. 
               hosil  qilgan  bog’lar 
sekinroq gidrolizlanadi. Oqsil va peptidlardagi bog’larni parchalanishi 
qo’shni aminokislotalarni tabiatiga bog’liqdir. Ximotripsin ham tripsin 
kabi 

       
 
 va 

          guruhlarga yaqin joylashgan  bog’larni 
sekin  gidrolizlaydi.  Ximotripsin  hujum  qilayotgan  bog’ni  yaqinida 
manfiy 
zaryadlangan 
guruhlar 
(
                
(karboksimetiltsistein),
      
 
   (tsistein  kislota)  gidroliz  tezligini 
oshiradi, asosli aminokislotalar (
        ) esa parchalanish darajasini 
oshiradi.   
    ning  iminoguruhi  hosil  qilgan  peptid  bog’larni 
gidrolizlash  eng  qiyindir.  So’nggi  vaqtlarda  Staphylococus 
aureuusdan ajratib olingan proteinaza  oqsillarni birlamchi tuzilishini 
anislashda  keng    qo’llanilmoqda.    Ferment      4,0  va  7,8  da  ikki 
proteolitik  faollikka  ega.    Yuqori  unum  bilan 
     hosil  qilgan 
bog’larni gidrolizlaydi. Ba’zi hollarda      hosil qilgan bog’lar ham 
gidrolizlanadi.    Proteinaza  ham 
     hosil  qilgan  bog’larni 
gidrolizlamaydi.  Termolizin    Bacillus      thermoproteolyticus  dan  
ajratib  olingan  bo’lib  neytral  proteinazalarga  kiradi,  o’z  tarkibida 
kofaktor  sifatida  rux  tutadi.  Termolizin  termostabil  bo’lib 
   , 
   7,0 da 1 soat davomida o’z faolligini saqlab  qoladi.     da  50% 
faolligini  yo’qotadi.  Ferment  8  M  mochevina,  20  %     
 
 
 
    yoki 
  
3
    da  barqaror  bo’lib  maksimal  faollikni      7,0  -  9,0  da 
namoyon  etadi.  Boshqa  proteolitik  fermentlardan  farqli  ravishda  
termolizin  gidrofob  yon  zanjiriga  ega  aminokislotalarni  peptid 
bog’larini  gidrolizlaydi: 
                               Alanin    va 
metionin hosil qilgan bog’lar sekinroq gidrolizlanadi. Erkin karboksil 
va   

–aminoguruhni gidrofob aminokislota bilan yonma-yon bo’lishi 
gidroliz  tezligini  bir  necha  kamaytiradi,  shunday  holatdagi  prolin  esa 
gidrolizni to’xtatadi. 
Tripsin  va  proteinaza  asosan  oqsil  molekulasini    dastlabki  
parchalash  uchun  ishlatilsa,  termolizin  va  ximotripsin  kimyoviy    va 
fermentativ    gidroliz  mahsulotlari    -  yirik  peptidlarni  qo’shimcha 
fragmentlash  uchun    ishlatiladi.  Oqsil  molekulasini  lizin  va  arginin 
bo’yicha    tanlab  parchalash  uchun  so’nggi  yillarda  turli-tuman  yangi 

---

 
69 
fermentlar  keng  ishlatilmoqda.  Lizin  aminoguruhi  hosil  qilgan 
bog’larni  parchalovchi                      zamburug’idan  olingan  
lizin  -  proteinaza    va  arginin  karboksil  guruhi  hosil  qilgan    bog’larni 
parchalovchi   
                       dan  olingan  klostripain 
shunday  fermetlar  hisoblanadilar.  Shu  bilan  bir  qatorda  peptidlarni  
qo’shimcha fragmentlash  uchun   pepsin, elastaza, subtilizin, papain, 
pronaza  kabi fermentlar  ishlatilmokda. To’liq  fermentativ gidrolizni 
amalga  oshirish uchun oqsil  globulasi  denaturlangan holatda bo’lishi 
zarur.  Nativ  holatdagi  oqsilda  esa  gidrolizlanish  natijasida  oqsil 
molekulasi    sirtidagi  bog’lar    gidrolizlanadi  xolos.  Bu  jarayon 
cheklangan  proteoliz  deb  ataladi.  Bu  jarayon  biologik  sistemalarda 
keng  tarqalgan  bo’lib    katta  molekulyar  massaga  ega    oqsillarni  
tuzilish    -  funksional  tekshirishda  katta  ahamiyatga  ega.  Cheklangan 
proteoliz  yordamida oqsil molekulasini ba’zi fragmentlarga parchalab  
ularni  tuzilishini  o’rganish  mumkin.  Buni  amalga  oshirish  uchun 
ferment  va  sharoitni  tanlab  olish    zarur.    Masalan,  mielin  asosli 
oqsilini   gidrolizi 
    3,0;        va ferment  - substrat nisbati 1:50 
da   17 fragment; 
   3,0;     va 1:500 da 4 fragment;     6,0;     
va 1:500 da  faqat bitta  
             bog’i parchalanadi.