«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика илмий-амалий анжумани



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet391/454
Sana06.07.2022
Hajmi7,14 Mb.
#745631
1   ...   387   388   389   390   391   392   393   394   ...   454
Bog'liq
guldu-anjuman-17042020

 
Шўрва тайрлаш
: 100 гр тозаланган картошка кесилиб 350 мл сувда 15-
20 дақиқа қайнатилади.100 гр майдаланган барра ўсимлик барглари солинади, 
50 гр хом пиёз, 10 гр сабзи, 5 гр ёғ, таъбига кўра туз солинади. 
 
Икра тайёрлаш: 
100 гр ювилган кўк майсаси 10 гр сабзи ярим тайёр 
бўлгунча қайнатилади ва майдалагичдан ўтказилади. 10 гр хом бош пиёз 
солиниб, тайёр бўлгунча димлаб қўйилади. Совигач 5 гр шивит,5 гр ўсимлик 
мойи, 5 гр сирка, 1 гр горчица солиниб аралаштирилади. 


«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани
Гулистон 2020 й. 17-18 апрель
402 
 
Пюре тайёрлаш
: 200 гр ўсимликнинг яшил қисми, 50 гр саримсоқпиёз 
майдалагичдан чиқарилади. Таъбга кўра туз сепилади, сирка билан ишлов 
берилади. 
 
Ичимлик тайёрлаш
: 500 гр барра ёки қуритилган ўсимлик 1,5 л қайнаб 
совитилган сувга 4-6 соатга қўйиб қўйилади. 20 г лимон шарбати, мева сиропи 
(ҳоҳлаган) 500мл наъматак эритмаси ва шакар қўшилади. 
 
Чой тайёрлаш
:Ўсимлик териб олиниб ювиб қуритилади ва чой каби 
дамланиб. Тайёр чой шакар, мураббо, асал билан ичилади. 
Қулай шароитда ушбу ўсимлик уруғи ўзининг оғирлигига нисбатан ўрта 
ҳисобда 100-120 миқдорда нам сингдиради. Биз тажриба майдонимизга эккан 
ўсимлик уруғлари 1 йил сақланган бўлиб, уруғлар лабораторияда ва дала 
майдонига 
синовдан 
ўтказилди. 
Қуйидаги 
жадвалда 
уруғларнинг 
унувчанлигига оид маълумотлар келтирилган. 
1- жадвал 
Polygonum aviculare L. уруғларининг лаборатория ва дала шароитида унувчанлигини, % 
Чумчуқтили 
Унувчанлиги 
Лаборатория шароитида 
Дала шароитида 
100
92.3 
85.3 
 
Ўсимликнинг уруғлари майда, қора ёки қорамтир мала рангда бўлиб, 
узунлиги 1-2 мм, эни 1-2 мм гача. 1000 дона уруғининг вазни 3,5-4г га тенг. 
Уруғларнинг хона шароитидаги унувчанлиги учун энг қулай ҳарорат 20-30
0
С 
бўлиб, экилган уруғлар 2-3 кундан кейин, 30
0
С да эса бир кундан кейин 98-
100% униб чиқди. Уч кундан кейин гипокотил узунлиги 4-7 см ни, бир 
ҳафтадан кейин эса 12-13 см ни ташкил этди. Пастроқ ҳароратда (16-18
0
С) 
унувчанлик камаяди (81%). Дала шароитида уруғлар 80-85% униб чиқди. 
Тажриба далаларида апрел ойининг бошида экилган уруғлар 5-6 кундан 
кейин якка ҳолда, орадан яна 3-4 кун ўтгач, ёппасига униб чиқа бошлади. Бу 
пайтда ўртача ҳаво ҳарорати 13,2-20,9 
0
С бўлди. Майса босқичида ниҳоллар 
иккита эллипссимон баргга эга бўлиб, унинг узунлиги 0,5-0,8 см, эни 0,2-0,3 см 
ни ташкил этди. Гипокотилнинг узунлиги 2-2,5 см га тенг бўлиб, илдизлари эса 
1-2 см га чуқурлашди. Бу босқич 14-15 кун давом этди. 
Биринчи ва иккинчи ҳақиқий барги 12-15 апрелда майда ҳосил бўлди. Бу 
вақтда баргнинг узунлиги 1,0-1,5 см га ўсди. Илдизи эса 3-3,5 см га 
чуқурлашди. Орадан бир ҳафта ўтгач ювенил ўсимликнинг баландлиги 4-6 см 
га этиб, баргларининг сони 3-4 тага кўпайди. Илдизи жуда ингичка I-тартибли 
ён илдизчаларга тармоқланган бўлиб, уларнинг узунлиги 1-2 см дан ошмади. 
Асосий илдизи эса 5-8 см га чуқурлашди. Апрел ойининг охирларида ўртача 
ҳаво ҳарорати 21-26
0
С бўлганида, Чумчуқтили (Polygonum aviculare L.) нинг 



Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   387   388   389   390   391   392   393   394   ...   454




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish