«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика илмий-амалий анжумани


«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet383/454
Sana06.07.2022
Hajmi7,14 Mb.
#745631
1   ...   379   380   381   382   383   384   385   386   ...   454
Bog'liq
guldu-anjuman-17042020

«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани
Гулистон 2020 й. 17-18 апрель
393 
Дурагай лилейник
– тўпбаргли, илдизпояли, кўп йиллик ўт. Илдизининг 
айрим жойлари йўғонлашган, серэт. Ўрмаловчи ерости поялари бўлиб, бу 
поялар айрим тур ва навларда узун бўлса, айримларида калта. Узун 
илдизпоялилари ўсганда бир вегетация даврида 20-30 см жойни эгалласа, калта 
илдизпоялилари 2-5 см жойни эгаллайди холос. Ерости пояларининг ҳар бири 
куртак билан тугалланади. Бу куртаклардан ер устига тўпбарглар ўсиб чиқади. 
Барглари узун, ингичка, илдизпояда икки қатор бўлиб жойлашган. Айрим 
лилейникларда барглар қилич каби юқорига қараб тик ўсади, айримларида эса 
ерга қараб қайрилган бўлади. Айрим навларининг барги оқ ёки сариқ йўлли 
(тарғил). 
Гуллари оқ, пуштидан тўқ қизғиш ранггача, диаметри 14 см гача. 
Гулкосачаси ва гултожбарглари воронкасимон. Гуллари шаклига кўра думалоқ, 
учбурчак, юлдузсимон, қават-қават, ўргимчаксимон ва қўнғироқсимон хилларга 
бўлинади. Ҳар бир гули бир кун, булутли кунларда эса 3-4 кунгача очилиб 
туради. Меваси тескари тухумсимон шаклли кўсакча.
Намсевар, сояга ва совуққа чидамли. Айрим навлари май ойида
айримлари июлда гуллайди. 
 

Weniberri Cendi Banbury Contrast
Red Velour
Лилейникнинг ўрганилган навлари 
Кўпайтириш. 
Уруғидан ва вегетатив усулда кўпайтирилади. Уруғлари 
стратификация қилингандан кейин кузда ёки баҳорда экилади. Уруғидан 


«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани
Гулистон 2020 й. 17-18 апрель
394 
кўпайтирилганда навга хос бўлган белгилар бузилади. Шу сабабли уруғидан 
фақатгина селексия ишларидагина фойдаланилади. Вегетатив усулда асосан 
тупини бўлиш, алоҳида навлар эса қаламча йўли билан кўпайтирилади. 
Кўпайтиришнинг энг мақбул ва арзон усули бу илдизпояларини бўлиб 
кўпайтиришдир. 
Ўзбекистон шароитида лилейниклар октябр ойининг ўрталаригача 
қисман эрта баҳорда – март ойининг биринчи, иккинчи декадасида тупини 
бўлиш орқали кўпайтирилади. Бундан кечикканда ўсимлик шу йили 
гулламаслиги мумкин. Бўлиб кўпайтириш учун 3 ёшдан катта бўлган туплар 
танланади ва у шундай бўлинадики, ҳар бир бўлакда битта тўпбаргчадан 
ташқари куртакча, илдизпоя бўлакчаси ва илдизчалар ёки илдиз бўғзи бўлиши 
керак. Тезкор манзарали эффект олиш керак бўлганда бўлаклар каттароқ, 3-4 
тўпбаргли қилиб бўлинади. 
Лилейниклар бир жойда 10-15 йилгача ўсади. Илдизлари тупроққа жуда 
чуқур киргани, ёш илдизлар периферияда жойлашганлиги сабабли жуда қари 
тупни бўлиш қийинроқ бўлади. Бундай тупни бўлганда илдизнинг эскирган ва 
чириган қисмларидан тозалаш, қолган илдизларни эса калтароқ қилиб қирқиш 
керак. Шундай қилинганда янги илдизчалар тез ўсиб чиқади. Бўлакларни 
гулзорга экканда тупнинг четидан ажратиб олинган бўлакларнинг тезроқ 
ўсишини, ўртасидан ажратилган бўлакларнинг эса секинроқ ўсиши ва шу йили 
гулламаслиги мумкинлигини ҳисобга олиш керак. Бўлакларни экишдан олдин 
илдизпоянинг жароҳатланган (кесилган) жойларига маргансовканинг кучсиз 
эритмаси билан ишлов бериш ёки ёғоч кули сепиш керак. Уч ёшли тупдан нав 
хусусиятларига қараб 5-6 тадан 10-12 тагача экиш материали олиш мумкин.

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   379   380   381   382   383   384   385   386   ...   454




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish