«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика илмий-амалий анжумани


«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet229/454
Sana06.07.2022
Hajmi7,14 Mb.
#745631
1   ...   225   226   227   228   229   230   231   232   ...   454
Bog'liq
guldu-anjuman-17042020

«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани
Гулистон 2020 й. 17-18 апрель
232 
индоксилсульфат кислота ва индоксиллглюрон кислоталарининг калий тузи 
ҳосил бўлади (бу жигар детоксификациясининг оддий усули). 
Ушбу моддаларнинг ҳар иккаласи умумий индиканни ташкил қилади, 
баъзи адабиётларда, индикан номи фақат индоксилсульфат кислотасининг 
калий тузига тааллуқлидир. Индикан буйракка тушади ва сийдик билан 
чиқарилади. Одатда, қон таркибида 0,026-0,08 мг% индикан мавжуд бўлади. 
Ичак касалликлари ва буйрак касалликларида қондаги индикан миқдори 
ортади.
Инсон танасида индикан триптофан парчаланишининг якуний 
маҳсулотидир.
Триптофан - α-амин-β-индолил-3-пропион кислота бўлиб, 289 °C да 
суюқланувчи ва оқсил моддалар гидролизланганда ҳосил бўладиган муҳим 
аминокислоталар қаторига киради. Триптофанни синтез йўли билан индолдан 
олиш мумкин. 
NH
CH
2
-CH - COOH
NH
2
Демак, индикан глюкозидининг кислотали гидролизи натижасида 
индоксил ҳосил қилинади. Индоксилни синтез қилиш усулларидан бири 
анилинга хлорсирка кислота таъсир эттиришдир ва бундай конденсация 
реакцияси натижасида фенилглицин ҳосил бўлади, ҳосил бўлган модда ишқор 
иштирокида суюқлантирилганда индоксилга айланади, индоксил бўёқ 
моддасинниг асосидир. 
Аммо бу реакцияларнинг унуми кам, чунки, биринчидан: ишқор қўшиб 
суюқлантирилаётганда анча юқори ҳарорат талаб қилинади, юқори ҳароратда 
эса индоксилнинг қисман парчаланиши содир бўлади, иккинчидан, реакция 
вақтида ҳосил бўладиган сув таъсирида фенилглицин гидролизга учрайди: 
NH
2
CH
2
+ClCH
2
COOH
NH
COOH
KOH
-H
2
O
фенилглицин 
NH
CH
2
CO



Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   225   226   227   228   229   230   231   232   ...   454




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish