Бариев, Р. Ж раев, О. Алимов дала экинлари ма сулотларини сацлаш ва дастлабки



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/78
Sana20.06.2022
Hajmi7,23 Mb.
#684647
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   78
Bog'liq
Дала экинлари махсулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш технологиялари (2)

10.3. Канопни цайта ишлаш тсхнологияси
Канопни дастлабки цайта ишлаш жараёни кетма-кет ба- 
жариладиган бир неча босцичдан иборат булиб, поя ёки 
нустлоц цайта ишлашига цараб узгариши мумкин. Маълум - 
ки, каноп экувчи хужачиклар нояни ур\т<лик поя ва кук


иояларга ажратиб ураган хрлда янги урилган пояларни пуст- 
л о р и
даланинг узида ажратилади. Урурлик ноя, кук поя ва 
к^к пустлоц цайта ишлаш заводининг хом ашёси х,исобла- 
нади (13).
Кейинги йилларда каноп поясини дастлабки цайта иш- 
лашшшг янги технологии жараёнларини яратишда натижа- 
ларга эришилди. 10-чизмада каноп пояси ва пустлокидан 
тола ажратиб олиш технологик жараёнлари келтирилган.
Зичлаб той цилиш ва сацлаш
Канонии фнбрикасига юбо}жш
10-чи:та.
Наиоипоя па пуетлоцдан тола ажратиб олиш 
технологии жараёнлари чизмаси.
по


Узлаштириш учун сав о л л ар :
1. 
Каноп хом ашёси дастлабки цайта ишлашга цандай тайёрланади?
2. 
Поялар цандай па нима учун ииигилпди?
3. 
Канон толаси цандай куритилади?
4. 
Каногши цпйта ишлаш тсхнологиясиии цисцача таърифлаб беринг.


X J ГтГ).
ТАМАКИ БАРГИГД ДАСТЛАБКИ 
И Ш ЛОВ Б Е Р И Ш
11.1. Тамакини намлаш
Тамаки баргларини навларга ажратиш ва тойлашда улар 
эзилиб кетмаслиги учун барг маълум мицдорда нам булиши 
лозим. Шунинг учун тамаки дастлабки ишлов бершн олди- 
дан намланади.
Тамаки баргида 18—20 фоиз нам булса, унга ишлов бе- 
риш ооонлашади ва навларга ажратиб тойлашда эзилмайди. 
\а в о намлиги юкори булган минтацаларда тамаки хом ашё­
си навларга ажратиш олдидан намланмайди.
Узбекистан шароитида х.авонинг намлиш жуда паст бул- 
ганлиги сабабли, 
1
^'ритилган тамаки навларга ажратишдан ол- 
дин намланади. Тамакини намлашда оддий ертула ёки ярим 
ертула хилида прилган «бутхоналардан» фойдаланилади.
Тамаки осишдан бир неча куи илгари <бутхона>>га сув 
сепиб цуйилади. Букхонага тамаки тупламлари шундай жой- 
лаштириладики, бунда барглар билан хонанинг деворидан 
полигача булан масофа 20 см.дан кам булмаслиги лозим. 
Тамаки билан тулдирилган букхонанинг эшиклари ва шамол­
латиш тешиклари беркитилади.
Тамаки баргини намлашда \а в о намлиги 80—85 фоиз 
булиши нормал \исобланади. Букхонада тамакини тулик нам- 
ланганлшини билиш учун барг цулда гижимланади, шунда 
барг уз \о л и га яна цайтса, намлаш тухтатилади, агар бар] 
5гз х^олига цайтмаса, унда намлик юцори булади. Бундай 
х,олда бугхона шамоллатилиб, кейин тамаки навларга ажра- 
тилади. Агар кижимланганда барга майдаланиб кетса, баргни 
намлаш яна давом эттирилади. Мамлангандан сунг барг нам­
лиги 12—17 фоиз орасида булиши талаб цилинади.
Бизнинг шароитимизда тамакини намлаш 4 - 5 сутка да­
вом эттирилади. Баргни бут билан, суп иуркаб ёки шудринг 
да цолдириш йули билан намлаш тавсия этилмайди. Чунки
112


бунда барг бир текис намланмаслиги натижасида, у тойлан- 
гандан сунг цорайиб морорлайди.
\озирги ва^тда тамаки баргини цуритиш учун мул жал - 
ланган механизациялашган цурилмалар (СТГ-1,5 ва бошца- 
лар) махсус намлантириш системалари ва камералари билап 
жи\озланган. Айрим цурилмаларда тамакини намлаш умун 
махсус бур х,осил цилувчи КВ-200 системасидан фойдала- 
нилмоеда (14,15).

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish