Б. Т. Тошмухамедов ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта



Download 11,24 Mb.
bet125/136
Sana01.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#724416
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   136
Bog'liq


Гряувяккалар қорамтир, яшил-қўнғир ва яшил-кул­
ранг жинслар бўлиб, одатда зич цементланган. Бу жинслар ўта асос жинсларнинг бўлакларидан иборат. Цементнинг таркиби жуда майдаланган плегоклаз ва рангдор минераллардан иборат.
Алевритлар ва алевролитлар. Псаммитлар группаси ва пелитлар билан бир қанча оралиқ жинслар - алеврит ва алевролитлар орқали боғлангандир. Алевритларга лёсс (соф тупроқ), лёссимон қумоқ тупроқ, баъзи бир хил қумли тупроқ, қумоқ тупроқлар ва бошқа қумгилли жинсларни кўрсатиш мумкин. Бу жинс­ларнинг ҳаммаси бўшоқ чочиқ бўлади. Алевритларга нисбатан алевролитлар цементланган бўлади. Уларга “чангсимон” ёки “алеврит” (диаметри 0,1-0,01 мм) доналари­дан иборат бўлган майин донали ва механик таркибига кура қум ва гил доначаларининг аралашмасидан иборат бўлган алевролитларни кўрсатиш мумкин.
Гилли тоғ жинслари (пелитлар). Физик майдаланиш ва кимёвий парчаланиш жараёнида тоғ жинслари ва минералларнинг 0,01 мм дан ҳам кичик зарраларга майдаланиб кетиши натижасида коллоидлардан юзага келадиган ва пелитлар деб аталадиган жуда катта жинслар группаси ҳосил бўлади.
Пелитлар ўзларининг бир қатор асосий хусусиятларига кўра синиқ бўлакли жинслардан ҳам, асл кимёвий чўкиндилардан ҳам кескин фарқ қилади.
Пелитларнинг хоссалари эритмада жуда майин 1-200 милли микрон атрофида бўладиган коллоид заррачаларга боғлиқ. Бундай заррачалар чўкмайди. Сусенлашган эритмалар тўғрисида ҳам шундай деб айтиш мумкин.
Умуман, бир эритмадаги бир хил моддада заррачаларнинг электр заряди бир хил бўлади. Чўкиндиларнинг ҳосил бўлиши учун коллоид ва суспензиялашган заррачалар электр зарядини йўқотиб, бирмунча йирик дона ҳосил қилиб, бир-бирига ёпиша олиш хусусиятини касб этиши керак. Бундай ҳодиса коллоид эритма заррачаларининг электр зарядлари қарама-қарши бўлган бошқа эритма билан учрашганда кузатилиши мумкин. Масалан, дарёдан денгизга темир оксидли эритма ёки гилли моддаларнинг суспензияси оқиб келаётган бўлса ва улар денгиз сувида эриган натрий хлорид билан учрашса денгиз тубига чўка бошлайди, яъни каогуляция содир бўлади.
Бир-бирига ёпишган ва чўкиб тушган коллоид заррачалар, асосан гилли (пелит) жинсларни ҳосил қилади. Гилли жинслар орасида қолдиқ гиллар ва келтирилган ёки асл гиллар бўлади.

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   136




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish