Б. Ш. Ризаев,Б. Б. Хасанов муҳандислик геологияси


 Минералларнинг физикавий хоссалари



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/52
Sana23.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#170089
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   52
Bog'liq
muhandislik geologiyasi

2.3. Минералларнинг физикавий хоссалари.
2.3-расм. Симметрия
текис
маркази


Минералларнинг асосий физикавий хоссалари қаттиқлиги, зичлиги, бирикканлиги, синиши,
ялтироқлиги, рангидир. Улар минералларнинг химиявий таркиби ва кристал панжараларнинг
тузилишига боғлиқ бўлади.
+аттиқлиги. Минералларнинг қаттиқлиги унга бирор қаттиқрок бўлган модданинг ботиб
киришига қаршилиги тушунилиб, қаттиқлиги маълум бўлган минерал ёки предмет билан тирналиб
аниқланади. Минералларнинг қаттиқлигини Моос шкаласи бўйича аниқланиб, унда қаттиқлиги 1
дан 10 гача бўлган минераллар қаттиқлик навбати билан жойлашгандир.
№ 
Минераллар
Моос қаттиқлик
шкаласи
+аттиқлик
миқдори кг/cм
2
+уйидагилар
ишлатиб
аниқланади.
Минераллар-
нинг қаттиқ-
лик группаси
1.
Тальк
1
2,4
Тирноқ билан
чизилади
Юмшоқ
2.
Гипс
2
36,0
Пичоқ билан
чизилади
Ўртача
қаттиқ
3.
Кальцит
3
109
Пичоқ билан
чизилади
4.
Флюорит
4
189,0
5.
Апатит
5
536,0
Пичоқ билан
чизилади
6.
Ортоклаз
6
796,7
Ойна билан
тирналади
+аттиқ
7.
Кварц
7
1120,0
Ойнани
кесади
Жуда
қаттиқ
8.
Топаз
8
1427,0
9.
Корунд
9
1660,0
10.
Олмос
10
2060,0
Ойнани
кесади
Минерални қаттиқлигини аниқлаш учун уни эталон - минералнинг учи билан тирнаб кўрилади.
Агарда устида из тушиб қолса, демак текширилаётган минерал, эталон минералидан юмшоқроқ
экан, агар из қолмаса қаттиқрок саналади.
+аттиқликлари бўйича минералларни: юмшоқ қаттиқлиги (2 гача), ўртача (5 гача), қаттиқ
(5 - 8 гача) ва жуда қаттиқ (8 дан катта) бўлиши мумкин. Энг қаттиқ минерал - олмосдир. Корунд
ҳам ўз навбатида қаттиқлиги 9 га тенг бўлган ягона минералдир.
Зичлиги. Минералларнинг зичлиги ҳар - хил: 0,5 дан 21 г/см
3
гача бўлиши мумкин. Минераллар
зичлигига кўра қуйидаги гуруҳларга бўлиниши мумкин:
Енгил минераллар - зичлиги 2,5 г/см
3
дан кичик (гипс, ош тузи).
Ўртача енгил минераллар - зичлиги 2,5 - 4,0 г/см
3
(кварц, дала шпати, олмос, шох алдамчиси).
Оғир минераллар - зичлиги 4 г/см
3
дан юқори (цинк алдамчиси, пирит, қизил темиртош).
Жуда оғир минералларга - галенит, киноварь, барит, церуссит киради.

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish