Б. Ш. Ризаев,Б. Б. Хасанов муҳандислик геологияси



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/52
Sana23.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#170089
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   52
Bog'liq
muhandislik geologiyasi

Зовурлар (ариқчалар). Булар
грунт сувларини сатҳини пасайтириш
учун қилинадиган махсус иншоотлардир. Улар дренажлар системасига киради. Ариқчалар
тугалланган ва тугалланмаган бўлиши, уларга сув оқими икки томондан келганда сарф қуйидагича
аниқланади:
Q қ К
ф
R
h
H
l
2
2
-
(7.13) агар оқим бир томондан бўлса,
Q қ К
ф
R
h
H
l
2
2
2
-
(7.14)
бўлади, бу ерда: Q – сув миқдори, м
3
/сут; К
ф
–фильтрланиш коэффициенти, м/сут; l – ариқчалар
узунлиги, м; Н – грунт сувининг қалинлиги, м; h – арикча ичидаги сув устуни баландлиги, м; R –
таьсир радиуси, м. Тугалланмаган ариқча сув сарфи, тугалланган ариқчаникидан кам бўлади:
Q
т.м.а.
қ Q
т..а.
H
t
(7.15)
Бу ерда: Q
т.м.а. –
тугалланмаган арикча сув сарфиQ
т..а
– тугалланган ариқча сув сарфи; t –
ариқчанинг пастки қисмидан токи нормал сатҳигача бўлган оралиқ; Н – грунт суви қалинлиги.
Дренаж зовурлар очик ва ёпиқ бўлиши мумкин (7.18-расм).
Очик зовурлар (траншеялар), кўпинча ариқчалар деб аталади
7.16–расм. Сув йи\увчи =уду=лар: 1–тугалланган кыриниш; 2–
тугалланмаган кыриниш.
7.17–расм. Тугалланмаган =уду=нинг кыриниш схемаси : Н
0

актив зонанинг =алинлиги; Р – сув сыриб чи=аришгача былган
=уду=-даги сув устунининг баландлиги.


Улар юзарок (чуқурлиги 2,5 м дан кичик бўлса), ёпиқлари эса чуқурроқ бўлади ва улардан,
кўпинча, шаҳар ҳудудларида фойдаланилади.
Мавзу бўйича таянч сўз ва иборалар
Сувнинг 
ламинар
ҳаракати,Дарси 
қонуни,фильтрланиш 
коэффициенти,турбулент
оқими,оқимнинг ҳақиқий тезлиги,Ер ости сувларининг оқим сарфи,депрессион воронка, таъсир
радиуси,қудуқар,зовурлар (ариқчалар), қудуқларнинг унуми, дебит миқдори.

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish