Б. С. Мусаев а г р о к и м


шакарларнинг фосфорли ифорларидир



Download 6,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet141/310
Sana24.02.2022
Hajmi6,8 Mb.
#237581
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   310
Bog'liq
Агрокимё B.C.Musayev

шакарларнинг фосфорли ифорларидир. 
Улар фотосинтез, нафас олиш, мураккаб углеводлар­
нинг синтезида фаол иштирок этади. 
Рибоза 5-фосфат- 
ни 
фосфорли ифорларнинг вакили сифатида келтириш 
мумкин.
Булардан ташқари усимликларда кетадиган оқсил, 
ёғ, крахмал ва шакарларнинг биосинтези кўп микдорда 
энергия талаб қилади. Бу энергиянинг манбаи 
макроэр­
гик 
бирикмалар \исобланиб, улардаги макроэргик боғ- 
ларнинг гидролизи натижасида 6—16 
ккаль/моль 
энер­
гия ажралиб чиқади. Тирик организмлардан макроэргик 
боғларнинг тури кўп бўлишига қарамасдан, асосий энер­
гия манбаи 
А Т Ф (аденазинтрифосфат
) ҳисобланади.
АТФ — энергия ташувчи сифатида оқсил, ёғ, крах­
мал, сахароза, аспарагин, глутамин ва бошқа бир қатор 
органик бирикмаларнинг биосинтезида иштирок этади. 
Нафас олиш, фотосинтез ва моддалар алмашинуви 
АТФнинг иштирокисиз содир бўлмайди.
Углевод алмашинувида фосфор катга роль ўйнаган- 
лиги сабабли фосфорли ўғитлар қандлавлагида шакар, 
картошка туганакларида крахмал тўланишига ижобий 
таъсир этади. Фосфор усимликларда азотли моддалар­
нинг алмашинувида ҳам муҳим аҳамиятга эга.
Озиқланиш муҳитида фосфор жуда кам бўлганда, 
ўсимликнинг поя ва барглари ўсишдан тўхтайди, уруғ- 
ларнинг маҳсулдорлиги пасаяди. Ташқи белгилар сифа­
тида эса барг чеккаларининг буралиши ва бинафша 
тусга ўтишини кўрсатиш мумкин (3-рангли расм).
Табиий шароитларда ўсимликларнинг озикданиш 
манбаи бўлиб ортофосфор кислота тузлари хизмат қила- 
ди. Метафосфатларнинг ҳам тўғридан-тўғри, пиро ва 
полифосфатлар эса гидоролизга учрагандан кейин усим­
ликлар томонидан ўзлаштирилиши аниқланган.


Уч негизли ортофосфат кислота уч хил анионга 
(Н2Р 0 ‘4, Н Р 0 24 ва Р 0 3'4) диссоциланади. Кучсиз нор­
дон шароитларда Н2РО 4, Н Р 0 24лар кўпроқ, ва Р 0 3 4 
камроқ учрайди (28-жадвал).
2 8 -ж а д в а л .
Эритма 
р Н и
турлича бўлгаяда, Н,Р04нинг диссоциланган молекула' 
лари ва анионлари уртасидаги муносабат
(П. М. Смирнов, 1991)
Кислота ва анионлар
pH
5
6
7
8
н
,
ро
4
0.10
о.о Г


н
2
ро
4
97,99
83,68
33,90
4,88
н р о
4
1,91
16,32
66,10
95,12
РО,
-
-
-
0,01
Тупроқ таркибидаги бир валентли катионлар ( N H \  

Download 6,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish