Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова


Килинг,  асабингизни таранг килманг, бошкаларни асабийлаштирманг. 7.3.Тиббиёт  ходимларининг беморлар билан узаро мулокотннинг



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet191/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

Килинг
асабингизни таранг килманг, бошкаларни асабийлаштирманг.
7.3.Тиббиёт 
ходимларининг беморлар билан узаро мулокотннинг
психологик хусусиятлари
Сунгги пайтларда шифокорлар, тиббиёт хамширалари, согликни 
сакдаш ходимлари ва ижтимоий ходимлар фаолиятида махсус психологик 
билимларга алохида эътибор каратилмокда.
Ана шундай психологик билимлардан бири, беморларнинг касаллик 
жараёни турли боскичда булганда, амалга ошириладиган мулокотнинг 
психологик таъсири ва муносабатидан келиб чиккан холда мулокот 
усулларини куллаш х^собланади. Бунда асосий эътибор бемор бола ёки 
кекса ёшдаги беморга маълумот берилаётган пайтдаги психологик холатига 
каратилиши лозим.
Кузатишларга 
Караганда, 
х,ар бир касаллик беморнинг психологик 
холатининг узгаришига олиб келади. Шундан келиб чикиб, албатта 
беморнинг психологик холати ва узини тутиши, касаллик пайдо булганда, 
даволаниш даврида ва даволаниш жараёни тугагандаги психологик холатига 
кура мулокот усулини танлаш максадга мувофикдир. Бунда беморнинг 
касалликка булган реакциясининг одатийлиги ва унинг индивидуал- 
психологик хусусиятига богликлиги холати х;ам хисобга олиниши лозим. 
Бундан ташкари, замонавий тиббиётнинг психосоматик йуналишидан келиб 
чикиб каралганда, турли соматик бузилиш ёки сурункали касаллик 
организмнинг психик ва соматик тизими билан боглик булиши мумкинлиги 
хам унутилмаслик керак. Акс холда бемор ва шифокор уртасидаги мулокот 
билан атроф мухитдаги холат уртасидаги узаро богланиш натижасида у ёки 
бу куринишдаги психологик бузилиш жараёни келиб чикиши мумкин. 
Бунда касаллик бошланаётганда негатив психосоциал омилларнинг таъсири
221


катта ахамиятга эга булиб, бу беморнинг тез ва самарали даволанишига 
сабаб булиши мумкин.
Юрак-томир касаллшслари, ошкозон ичак касалликлари, нафас олиш 
йуллари, буйрак ва бошка касалликлар билан огриган беморлар купинча 
узок муддат даволанишади. Узок муддат оиласидан алохида холда яшаш, 
одатий профессионал фаолиятидан йироклашиш, хамда соглиги борасида 
хаддан ташкари хавотирланиш беморда турли хил психоген реакцияларни 
келтириб чикаради. Бундан ташкари, 
терапевтик касалликлар билан 
огриган беморлар да соматик бузилишнинг психоген характери кузатилади.
Психосоматик 
шартли 
бузилишнинг 
психик 
характери 
куринишларидан бири хаддан ташкари хавотирланиш кузатиладиган 
беморларда ипохондрик фиксация холатида юзага келади. Бундан ташкари 
бундай беморларда узининг асосий касаллигидан ташкари асабий зурикиш 
холати хам кучли намоён булади. Бундай холат беморлардаги турли 
аффектив бузилишлар, хавотир ва зерикиш натижасида келиб чикади. 
Шунингдек, бундай бузилишлар купинча гипертоник касалликка чалинган 
беморларда, юрак касалликларида, ошкозон ичак ва ун икки бармок яраси 
касалликларига дучор булган беморларда учрайди. Бу асабий зурикиш 
синдроми булиб: вегетатив бузилиш синдроми (ёпишкок синдром), фобик 
(куркув синдроми), ипохондрик ва депрессияларни у3 ичига олади. 
Вегетатив бузилиш синдроми вегетатив инкироз холатига утганда, пульс 
тезлашади, юрак атрофида огриклар пайдо булади, бош огриги, куркув ва 
вахима хисси кучаяди. Бундан ташкари бундай беморларда юрак тухтаб 
Колганидек, ёки тез уриб кетаётганидек, кон босими ошаётганидек 
тушунчалар пайдо булади. Бундай холатни шифокорлар “саросима хужуми” 
деб аташади.
Астеник синдром. Клиник холати: хаддан ташкари чарчаш, мехнат 
фаолиятининг пасайиши, хотира ва даккатнинг бузилиши, кайфиятнинг 
узгариши кузатилади. Бундай беморларга сабрсизлик, кутишни ёмон куриш, 
турли нарсалардан газабланиш ва жиззакилик хос. Уларда уйку 
фаолиятининг бузилиши, тунда куп маротаба уйгониб кетиш холатлари 
кузатилади. Бундай беморларда купинча турли хараюгердаги химоя 
воситалари ритуал куринишда булади. Яъни турли шубхалар, хаёлдан 
кетмайдиган хисоблар, бирон бир исм, фамилия ёки сананинг хаёлдан 
кетмаслиги кузатилиши мумкин. Беморлардаги бундай бузилишлар 
шахслараро мулокот ва ижтимоий мослашувни кийинлаштиради. Уларда 
невротик фобия яъни, узидан куркув кузатилиб, курсатади. Купинча бундай 
куркувлар кардиофобия, а
1
'арофобия, клаустрофобияда учрайди. Еш утган 
сари фобик синдром яна хам кенг симптоматик туе олади. Кекса ёшдаги 
беморлар уйда ёлгиз колишдан, кучадан утишдан куркишади. Улар уз 
кобигига уралиб, хеч кимга ишонмайдилар.
222


Ипохондрик синдром. Ипохондрия - ноадекват муносабатни, яъни уз 
соглигига хдццан зиёд эътибор каратиш, йук касалликларни узида куриш 
тушунчалари билан кечадиган холат. Одатда бундай холат патологик 
шаклланиш булиб, мулокот ва кундалик психологик коррекциянинг алохида 
йуналишини талаб килади. Бундай беморларда асосан турли холатдаги 
депрессив бузилишлар кузатилади. Бу баъзан суицидал фикрлаш ва унга 
уриниш фикрларини хам келтириб чикариш мумкин.
Албатта, одам машина эмас, олдиндан унинг холатини ёки килмокчи 
булган ишини билиш кийин. Бундай вазиятларда шифокор бор кучи билан 
шундай натижага эришишга интилиши, энг кийин беморлар гурухи билан 
ишлаш малакаскни намоён килиши керак.
Юрак фаолияти бузилиши, жигар церрози, уремия касалликлари билан 
огриган беморларда патологик холатлар кучли кечиши мукин. Шунинг 

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish