Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова


Педагог сухбатдоишни узига мос, узи учун купай шаклга



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet188/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

6. Педагог сухбатдоишни узига мос, узи учун купай шаклга
келтиришни истайди.
216


7. 
Педагог уцувчиларнинг хатоларини, куполлигини, унга тасодифий
етказилган кенгилсизликларини кечиршини билмайди.
8.Педагог уфвчи тушиб цолган жисмоний ёки психик ноцулайлик
уолатига нисбап.ан муросасиз булади.
9. Педагог боштларнинг характерларига, одаптарига, йуналишларига
ёки даъволарига яхши мослашмайди.
Атрофдагиларга 
муросасизликнинг 
ортиши 
толерантликнинг 
баркарор паст ёки ута паст даражасининг аломатидир — бу характер 
акцентуацияси, шунингдек шахснинг касбий деформацияси белгиси 
булиши мумкин. Булар педагог учун айник,са хавфли, чунки бу в акт утиб 
касбий фаолиятни амалга ошириш давомида шахснинг ижтимоий- 
психологик ва психик узгаришларига олиб 
келиши хамда улар 
укувчиларнинг рухий холатига тузатиб булмайдиган даражада зарар 
етказиб, улар шахсининг шаклланиши ва ривожланишига салбий таъсир 
этиши мумкин.
Шахслараро мулокот тузилишининг умумий 
тамойиллари:
1. Инсон хакидаги биринчи, энг кучли тасаввур унинг ташки 
куринишига 
боглик 
булади. 
Шунинг 
учун 
гурухнинг 
исталган 
иштирокчисида унинг рахбари хакида маълум тасаввур хосил булади. 
Гурух рахбари доимо ораста куринишда булиши, кадди-комати текис, 
тартибли булиши, коматини тегишлича тутиши (яъни тугри юриши, 
туриши, букчаймаслиги, елкаларини кенг кериб туриши) лозим. Юз 
ифодасини назорат килиши керак. Одатдаги мулокотда у куркитувчи ёки 
такаббур булмаслиги лозим, бу кишилар билан гаплашганда психологик 
тусик булиши мумкин.
2. Инсон хакидаги тасаввур шаклланиши учун у билан биринчи турт 
дакикадаги мулокот хал килувчи булади. Бу вакт ичида бизнинг барча сезги 
аъзоларимиз фаол ишлайди, улар ёрдамида биз бошка киши хакида яхлит 
тасаввур хосил киламиз. Туртинчи дакиканинг охирига келиб, кишилар 
бир-бирига ёкадими. ёки аксинча узаро мулокотга мойилми, ёки йукми 
ойдинлашади. Эхтимол, сиз узингиз хам инсон хакидаги биринчи тасаввур 
баъзан нотугри булиши мумкинлиги, лекий шу билан бирга анча баркарор 
эканлигини сезган булишингаз мумкин, бу тасаввур узгариши учун баъзида 
жуда куп вакт утиши керак. Демак мулокотнинг биринчи турт дакикаси 
давомида уз харакатларингизни мулокотнинг керакли тонига тулик 
буйсундиринг.
3. Сухбатни факат дустона охангдан бошланг ва мулокотда ижобий 
йуналишини саклаб туринг. Психологияда йуналиш деб маълум тарзда 
харакатга тайёрлик ёки мойиллик холатига айтилади. Одобли ва 
хушмуомала, хайрихох ва такаллуфли булинг.
217


4.Яхши муносабатнинг узига хос мимика аломати жилмайиш 
эканлигини унутманг. Жилмайиш нафакдт бопщаларга, балки узимизга хам 
керак булади. У кайфиятни кутаради ва ишлаш цобилиятини оширади. 
Кайфият юзимиз ифодасигатаъсир этганидек, аксинча юзимиз ифодаси хам 
тегишли кайфият хосил булишига ёрдам беради. Юзимизда хурсанд, 
кувноклик ифодасини курсатиб, уз кайфиятимизни яхшилаш мумкинлиги 
исботланган. Чунки мимика мушаклари миянинг куп тузилмалари билан 
узвий боглиц. 
Сунъий жилмайсак хам биз табиий жилмайишни 
таъминлайдиган механизмларни ишга туширамиз.
5.Тасдицповчи жавоблар услубиётидан фойдаланинг. 
Сухбатни 
фикрингиз бошкача булган масалаларни мухокама килишдан бошламанг. 
Шунинг учун аввалига жавоби купрок; тасдик; буладиган саволларни 
беринг. Кейин хам сухбат “розилик жамланиши” йулидан кетишини 
назорат килиб туринг. 1Сишилар уз фикрини узгартиришни ёктирмайди. 
Агар сухбатдош туккизта холатда гапингизга рози булса, унинчисида хам 
рози булишининг эхтимоли катта.
6.Яхши 
тингловчи 
булинг. 
Ривожланган 
тинглаш 
кобилияти 
куйидагиларни куздатутади:
> хеч ^андай бегона фикрлар керак эмас;
^ диккатингизни мухокама килинаётган муаммо мохиятига каратинг;
^ Хаммасини кетма-кегг эслашга уринманг — бу мумкин эмас;
> си з тинглаб турганингизда, кейинги саволни ёки жавобингизни
уйлаб туриш мумкин эмас;
>берилган маълумотдаги энг кимматли материални топишга
урганинг;
г-
эмоция 
ва 
хис-туйгуларингизни 
цайси 
сузлар 
ва 
гоялар 
кучайтиришини аникланг ва уларнинг таъсирини нейтраллашга урининг, 
чунки кишилар одатда кучли эмоционал кузгалиш холатида унчалик 
эътибор билан тинглай олмайди;
У
нафацат сузларга, балки овоз охангига, мимикага, имо-ишораларга, 
тана холати ва хоказоларга эътибор беринг;
> гапирувчига 
сиз 
уни 
тушунаётганлигингизни 
курсатинг, 
эшитганингизни, ёки айтилган гапнинг маъносини уз сузингиз билан 
такрорлаб, шундай килиш мумкин;
> сухбатдошингизга бахо берманг;
У
тинглаш пайтида маслахат берманг; бахолаш ва маслахатлар, хатго 
улар энг эзгу ниятда берилган булса хам, одатда гапирувчининг уз фикрини 
ифодалаш эркинлигини чеклайди. унинг сузида энг мухим нарсани 
ажратишга тускинлик килади.
7. Х^амкасблар ва бошка кишиларни танкид килмасликка харакат 

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish