Б. Б. Беркинов г той узбекистон республикаси


] Г У, = / 7 Ц , + а , ] Г /



Download 6,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/79
Sana20.06.2022
Hajmi6,31 Mb.
#681616
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   79
Bog'liq
berkinovbb ekonometrika 2015pdf (3)

] Г У, = / 7 Ц , + а , ] Г / ,
<
1 л •'/ 
=а*'£>,
1
i=l 
i
=I 
i-[
Иккита номаълумга эга булган тенгламани ечиш учун вактни 
санашнинг бошланиши каторнинг уртасига кучирилади. Вакт 
даврларини ракамлашда каторнинг накд уртасидан 
t
ракамларнинг 
тенг ярми манфий сонлар, колган ярми эса мусбат сонлар булади,
79


f?
яъни Z
= 0. Ушбу холатда нормал тенгламалар тизими кис-
каради. Унда чизикли тренд учун тенгламаларнинг соддалашти- 
рилган тизими хосил булади:
п
У у, = па*
п
п
Ц
уг
М
бу ерда,
41
а
= ^
мо
Z.V
- (А)
ва 
a , = ^ L --------
( Б )
п
Чизикли тренд тенгламаларнинг тахминан бир маромда узга- 
риши тенденциясини: даражаларнинг тенг вакт ораликларидаги 
мутлок усиши ёки мутлок кискаришига уртача тенг катталикларни 
акс эттириш учун мос келади.
Бир маромда узгаришга якин булган мутлок усиш (кискариш) 
сабаби узаР° УРтача хрлатга келадиган, кисман узаР° кушиб 
олинадиган омилларнинг турли йуналишли ва турли тезликдаги 
кучларнинг таъсир этишидан иборат, уларнинг тенг амал килувчи 
таъсири эса бир маромда таъсир этишга якин хусусиятни касб 
этади. Шундай килиб, бир маромдаги динамика куп сонли 
омилларнинг урганилаётган курсаткичнинг узгаришига таъсирини 
кушиш натижаси булади.
Чизикли тренднинг график тасвири - иккала укда хам чизикли 
улчамга эга булган тугри бурчакли координатлар тизимидаги тугри
чизик (4.1-раем).
4.1-расм. Узбекистонда ахолининг уртача йиллик сони
динамикаси
80


Тугри чизик шаклидаги тренд бир катор узига хос хусусият- 
ларга эга б^либ, улар куйидагилар билан тавсифланади:
- ~енг вакт ораликларидаги тенг узгаришлар;
- агар уртача м утл о к усиш - мусбат катталик булса, у холда 
манфий усиш катталиги ёки усиш сурьатлари аста-секин камаяди;
- ггар уртача мутлок узгариш манфий катталик булса, у холда 
нисбиЕ узгаришлар ёки кискариш суръатлари бундан аввалги 
даражага пасайиш мутлок катталик буйича аста-секин ошади ;
- агар даражаларнинг кискариш тенденцияси мавжуд булиб, 
урганилаётган катталик эса таьрифга кура мусбат булса, у холда aj 
нинг уэтача узгариш уртача даражадан катта булиши мумкин эмас;
- кетма-кет даврлардаги мутлок узгаришлар айирмаси нолга 
тенг.
4.5.2. Мисол
2037-2013 йилларда Узбекистонда ахолининг уй-жой билан 
таъмивяанганлиги 
курсаткичининг вакт 
каторидаги 
чизикли 
трендьи хисоблаб чикамиз (4.3-жадвал).
4.3-жадвал

Download 6,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish