Б. Б. Беркинов г той узбекистон республикаси



Download 6,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/79
Sana20.06.2022
Hajmi6,31 Mb.
#681616
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   79
Bog'liq
berkinovbb ekonometrika 2015pdf (3)

учун
сирганув­
чи Уртача
катталик
£ (■ + 
IV 
): 4
Марказга
сурилган
сирганувчи
уртача
катталик
£ (1 *&)■■ 2
Мавсумий
тебраниш
кисмнинг
огиши
(2-5)
2008
1
2
3
4
5
6
I
7,8

-


11
10,2
38,0
9.5
s


Ш
11,5
39,9
10,0
9,7
1,8
IV
8,5
40,5
10,1
10,5
-2,0
2009
I
9,7
40,8
10,2
10,1
-0,4
II
10,8
42.8

10,7
10,4
0,4
III
11,8
45,1
11,3
11,0
0,8
IV
10,5
48,3
12,1
11,7
-1,2
2010
I
12,0
52,7
13,1
12,6
-0,6
II
14,0
57,5
14,3
13,7
0,3
III
16,2
59,5
14,9
14,6
1,6
IV
15,3
62,5
15,6
15,2
0,1
2011
___1
I
14,0
63,1
15,8
15,7
-1,7
II
17,0
63,6
15,9
15,8
1,2
III
16,8



- .
IV
15,8

-
97


Олинган сирганувчи уртача катталик кийматлари жуфт каторда 
турганлиги боне методикани каторни марказга суриш билан 
тулдириш керак. Унда:
у }
=

9
 
7
(м И Н Г .т)
Уг
= —
= ю,5 (минг.т) ва х.
Белгининг таккослаш базасининг боши ва якунига нисбатан 
мавсумий пасайишлари ва мавсумий ошишларининг симметрик- 
лиги зарурий шарт хисобланади (4.5-расм).
Экспорт, минг т.

III 
IV 

И 
III 
IV 

II 
III 
IV 
I
%

квартал квартал квартал квартал квартал квартал квартал квартал квартал квартал квартал

2008 
2008 
2009 
2009 
2009 
2009 
2010 
2010 
2010 
2010 
2011
*
<>
4.5-расм. Пахта толаси экспортининг марказга сурилган
сирганувчи уртача катталиги динамикаси
Бирок, ушбу курсаткичда симметрикликка амал килинмайди, 
шунинг учун олинган моделдан айрим чекловлар билан фойда- 
ланиш мумкин (4.10-жадвал).
I чоракдан III чораккача экспорт 
х д ж м и н и н г
ошиши, хар бир 
даврнинг III чорагида эса то IV чоракка кадар ушбу курсаткичнинг 
пасайиши кузатилади. Аммо, марказга сурилган уртача катталик 
факат ошиш тенденциясини курсатмовда.
Олинган маълумотларга кура мавсумий таркибий киемнинг 
огишини аниклаш зарур (4.9-жадвалга каранг).
Дуу = 11,1 - 9,7 = 1,5 минг. т.
А
У
2
= 8,5 - 10,5 = -2,0 минг. т. ва х.к.
Мавсумий тебраниш даврий кисмининг огиши маълумотлари 
буйича мавсумийлик индексларини аниклаймиз (4.11-жадвал).
98


4.10-жадвал
Мавсумий омилни хисобга олган холда Узбекистондан пахта
толаси экспорт килиш дииамикаси
(Товар хом-ашё биржаси маълумотларига кура)
Чорак
Экспорт -- жами, минг т
2008 й.
2009 й.
2010 й.
2011 й.
I
----
10,1
12,6
15,7
II

10,4
13,7
15,8
III
9,7
11.0
Г
14,6
----
IV
10,5
11,7
15,2
----
4.11 -жадвал
Х,исоблаш маьлумотлари
Чорак Йиллар
Мавсумий
тебраниш
кисминин
г огиши
V
#
Ииллар
буйича /
чорак учун
якун
i чорак учун
мавсумий
тебраниш
кисмининг
уртача бахоси
( М
Тузатишлар
киритилган
мавсумий
тебраниш
К И С М И , 
( Vi )
I
2008
---
2009
-0,4
-2,700
-0,900
-0,875
2010
-0,6
2011
-1,7
II
2008
-
2009
0,4
1,900
0.633
0.608
+
2010
0,3
2011
1,2
III
2008
1,8
2009
0,8
4,200
1,400
1.375
*
2010
1,6
2011
-
2008
-2,0
2009
-1.2

1 О.
)
km
))
О о
-1,033
-1,108
IV
2010
о л
>
2011


Жами
X
0,300
0,100
0
99


i
таркибий кием учун уртача бахо куйидаги формула буйича 
хисоблаб чикилади:
— = - 2 ,7 0 0 = _ 0 900 ( м и н г т ) в а
х
,.
Мавсумий тебраниш даври кисмига тузатишлар киритиш учун 
тузатишлар киритувчи коэффициентни хисоблаб чикамиз:
к
(~
0,900 + 0,667 + 1400 -1,033) ^ 0,1000 _ Q25

4
Тузатишлар киритилган мавсумий тебраниш даври кисмига 
унинг 
i
таркибий кисми учун 
уртача
бахоси билан хисоблаб 
чикилган тузатишлар киритувчи коэффициент уртасидаги айирма 
ташки л килади:
- I чорак учун: Vj = -0,900 - 0,025 = - 0,875;
- II чорак учун: V2 = 0,633 - 0,025 = 0,608 ва х.к- (4.11 ва 4.12- 
жадваллар).
Мавсумий тебраниш даври кисми кийматларининг йигиндиси 
нолга тенг булиши керак:
-0,875 + 0,608 + 1,375 - 1,008 = 0.
Мавсумий тебраниш даври кисмининг трендга таъсирини 
йукотиш учун 
y t
ва v„ уртасидаги айирмани, сунгра 
Ut
трендни 
хисоблаб чикамиз (4.2- жадвал).
Пахта толасини экспорт килиш моделининг тебраниш даври 
кисмини аниклаймиз. Бунинг учун 
EXCEL
жадвал тахрирчиси 
воситасидан фойдаланамиз 
{«Куйиш 
Диаграмма 
—■

Тренд
чизигини кушиб цуйиш»
буйруги). 4.6-расмда олинган 
у (
= 7,67 + 
0,573г тенгламаси берилган. R2 аппроксимациянинг ишончлилик 
коэффициенти 0,919 ни ташкил килди.
Олинган тенгламага 
t
=1, ..., 16 кийматларни (4.10-жадвалнинг
5-устуни), сунгра £/, + К, аддитив модель буйича оли«ган 
кийматларни куйиб, 
Ut
тренд даражасини топамиз (4.12-жадвалнинг
6-устуни).
4.6-расмда 1-катор 
Ut - Vf
тенглаштирилган даражаларни 
к^рсатиб турибди; 2-катор 
U(

Vt
аддитив курсаткичларни;чизикли 
тренд - Узбекистонда пахта толасини экспорт килишнинг назарий 
кийматларини курсатиб турибди.
100


Экспорт, 
минг т.
Ш о
|27,00
[25,00
’23,00
(
21,00

7
(19,00
! 17,00

*
115.00
ч* 4,»* 
*

8
10 11 
12 
13 
14
4.6-расм. Узбекистонда пахта толаси экспортининг 
динамикаси (хакик;ий, тенглаш тирилган ва аддитив модель
оркали олинган кийматлар)
% ~ У/

(ui

Vi)
тасодифий хатони кисоблаб чикамиз (4.12- 
жадвал 7-устуни).
Моделнинг сифатини ва узгариб туришларнинг мух,имлик 
даражасини бахолаш учун 
йигиндисини аникдаймиз. (201,9/16 = 
12,6) каторнинг уРтача даражасига нисбатан унинг микдори
i-0,02i4yi00 = 1292 ни ташкил ^илади, яъни аддитив модель Узбе-
75,75
/
кистонда пахта толасини экспорт килиш вакт катори даражалари 
умумий вариациясининг 98,708 фоизини изохдайди.
Уртача квадратик огиш мавсумий узгариб туришлар кучини 
тавсифловчи умумлаштирувчи мутлок курсаткич хисобланади:
Т (
у г у
)
_
1 I
: 75,75
= 4.35 
(минг т. пахта толаси)
Пахта толаси экспорт килиш мавсумийлигининг уртача 
квадратик огиши анча катта. Вариация коэффициентини куйидаги 
формула буйича хисоблаб чикамиз:
V' 
= - • 
1
00 = 4’3-5 100 = 34,52%
дг 
2,6
Шундай килиб, Узбекистонда пахта тола экспорт килиш 
мавсумийлигининг вариацияси нисбатан катта хисобланади.
101


CQ
3
*
04
К
4
л
O
D
П
05
П
3
сз
4
 
о
о
5
X
г*
'
2S
+
S ’
I!
+
£
х
о
U
м 
и-
03
4
о
К

X
1 «
fe=L
О-
Л
Ч
я
£
с4
О-
ев
et
ON
00
Os
О
•>
сч
ON
ОО
го
«ч
о
ON
CN
*->
tO
v o
ON
о
о
VO
O
n
Ov
IT)
40
r -
"5j-
t o
r -
r -
4S^*
r -
O I O
VO

Г-*
со
Г»
r-
OO
O
n
OO
«
S
S

CO
ев
s
э
s s
® 2? 
«
и
д
a* s w
ю
a>
H
H
c u
о
e
о
л
и
5 'Ь 
s
s
«
CU
О
Й -
4
к
«
f o
M
oo
*
о
I
CO
r \
ON
(N
OO
OO
r -
#■
ON
t o
CN
cn
»o
ro
о
Tj”
oo
с
ON
oo
e>
OO
O
n
О
О
о
Tj-
40
oo
о
о
ON
oo
r
ro
о
r v
О
о »
O
n
tN
О
1
VO
# s
о
ON
ro
w\
ON
ON
r
O '
OO
#>
r -
40
CM
w
О
ro
to
to
oo
Гч
oo
40
OS
4t
O
n
•ч
OS
r -
tO
r -
ON
t o
r
о
CN
c~-
CN
r*
О
О
Г -
oo
40
ON
о
Tj-
xl"
40
lO
о
tfv
со
oo
40
Tt*

о
t o
CN
r
CN
CN
tO
#>
oo
>
oo
о
о
CN
r -
oo
40
#4
о
r -
r*
O S
oo
о
О
г -
с о
л
00
t o
о
>

Download 6,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish