Азим ҳожиев ўзбек тили сўз ясалиши



Download 51,54 Kb.
Pdf ko'rish
bet108/109
Sana02.06.2023
Hajmi51,54 Kb.
#947764
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   109
Bog'liq
Azim Hojiyev. O\'zbek tili so\'z yasalishi tizimi


аранг
Грамматика современного русского литературного язика. 
Изд-во „Наука“, М., 1970, 237- бет.
165
www.ziyouz.com kutubxonasi


Хуллас, ҳозирги ўзбек адабий тилида 
-ла
ва унинг 
иштирокида юзага келган 
-лан, -лаш; -лантир, -лаштир
аффикслари маҳсулли, сермаҳсул аффикслар бўлиб, феъл 
ясалишининг асосий типларини улар ёрдамида ясалган 
(ясалаётган) феъллар ташкил этади.
Ҳозирги ўзбек тилида феъл ясалишида 
қил, эт, бўл
ёрдамчи феъллари сўз ясовчи формант вазифасида қўлланади, 
яъни шу ёрдамчи феълларнинг бошқа туркумга оид сўзлар 
билан бирикишидан феъллар ясалади: 
қабул қилмоқ, суҳбат
қилмоқ; сабр қилмоқ, акс этмоқ; рози бўлмоқ, хурсанд бўлмоқ
каби.
Булардан 
эт, бўл
феъллари ёрдамида янги-янги феъллар 
ясалиши кузатилмайди. Фақаттина 
қил
феъли феъл ясалишида 
фаол қўлланади. У, ҳатто, русча ва рус тили орқали ўзлашган 
сўзларга қўшилиб ҳам феъллар ясайди: 
асфалът қилмоқ,
дизенфекция қилмоқ, классификация қилмоқ
ва бошқалар. 
Қил
ёрдамида ҳам, асосан, 
-ла
аффикси ясаган типдаги феъллар 
ясалади. Шунинг учун ҳам кўп ҳолларда уларни бирини 
иккинчиси билан алмаштириш мумкин. Умуман, 
қил
ёр- 
дамчиси феъл ясовчи қўшимчалардан фарқли типдаги феъл 
ясамайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


М У Н Д А Р И Ж А
Сўз б о ш и .......................................................................................................... 3
СЎЗ ЯСАЛИШИГА ОИД АСОСИЙ ТУШУНЧАЛАР...............................5
СЎЗ ТУРКУМЛАРИДА СЎЗ ЯСАЛИШ И............ ................................... 61
Отларнинг яс а л и ш и ........................................................................... 61
Сифатларнинг я с а л и ш и ................................................................. 111
Ф еълларнинг я с а л и ш и ....................................................................145
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 51,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish