Азим ҳожиев ўзбек тили сўз ясалиши



Download 51,54 Kb.
Pdf ko'rish
bet87/109
Sana02.06.2023
Hajmi51,54 Kb.
#947764
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   109
Bog'liq
Azim Hojiyev. O\'zbek tili so\'z yasalishi tizimi

ФЕЪЛЛАРНИНГ ЯСАЛИШИ
Ўзбек тилида феъл ясалиши тизими бошқа сўз туркум- 
ларидаги сўз ясалишидан фарқланувчи ўзига хос томонларга 
эга. , г. >■
.>• 
!
10 — А. Ҳожиев
145
www.ziyouz.com kutubxonasi


Феъл ясалишида ҳам аффиксация усули асосий усул 
ҳисобланади. Лекин ҳозирги ўзбек адабий тилида 
-ла
ва унинг 
иштирокида юзага келган 
-лан, -лаш, -лантир, -лаштир
аффиксларигина маҳсулли феъл ясовчилар сифатида хизмат 
қилади. Бошқа феъл ясовчилар эса ўз вазифасини тўхтатиб, 
маҳсулсиз аффиксларга айланган (булар ҳақида сўз охирида 
тўхталамиз).
-ла
аффикси. Феълдан бошқа барча мустақил сўз туркум- 
ларига оид сўзлардан, ундов ва тақлид сўзлардан феъл ясайди. 
Сўз ясалиш асосининг қайси туркумга оид сўздан бўлишига 
ва маъно хусусиятига қараб, унинг ёрдамида турли типдаги 
феъллар ясалади.
I. 
От туркумига оид сўзлардан қуйидаги маъноли феъллар 
ясайди.
1. Асбоб-қурол билдирувчи сўзларга қўшилиб, асосдан 
англашилган асбоб-қурол билан бажариладиган ишни қилиш 
маъноли феъл ясайди: 
эговламоқ, арраламоқ, рандаламоқ,
молаламоқ, дазмолламоқ, қолипламоқ
каби.
-ла
аффикси рус тилидан ўзлашган сўзлардан ҳам шу 
типдаги феъллар ясайди: 
машинкаламоқ, чўткаламоқ, печат-
ламоқ
каби. Демак, бундай маъноли ясама феъллар сермаҳсул 
сўз ясалиш типига киради. Бу типдаги феълларнинг ҳаммаси 
объектли феъллардир.
2. Предметни сўз ясалиш асосидан англашилган нарса 
билан таъминлаш, шунга эга қилиш маъноли феъллар ясайди: 
мойламоқ, никелламоқ, асфалътламоқ, ўғитламоқ, мумламоқ
каби. 
-ла
аффикси ёрдамида рус тилидан ўзлашган жуда кўп 
сўзлардан ҳам шу типдаги феъллар ясалган: 
минералламоқ,
электрламоқ, магнитламоқ, азотламоқ, хлорламоқ, мазут-
ламоқ, алифламоқ, миналамоқ
ва бошқалар.
-ла
аффикси ёрдамида ясалган бу типдаги феъллар ҳам 
объектли феъллардир.
3. Предметнинг сўз ясалиш асосидан англашилган жой, 
ҳолатга олиш маъноли феъллар ясайди. Бунда сўз ясалиш 
асоси киши тана аъзоларини билдирувчи сўзлардан бўлади: 
орқаламоқ, елкаламоқ, қучоқламоқ, қўлтиқламоқ} чангалламоқ
ва бошқалар.
4. Нарса-предметдан сўз ясалиш асоси англатган нарсани 
юзага келтириш, ҳосил қилиш маъноли феъллар ясайди: 
букламоқ, бурдаламоқ, ғарамламоқ, карчламоқ, зувалаламоқ,
146
www.ziyouz.com kutubxonasi


кукунламоқ
ва бошқалар. Ўзлашма сўзлардан ясалган бу 
типдаги феъллар ҳам анчагина: 
рулонламоқ, коллекцияламоқ,
силосламоқ, комплексламоқ
каби.
Бу типдаги ясама феълларнинг ҳаммаси объекгли феъл- 
лардир.
5. Сўз ясалрпп асосидан англашилган нарсани, иш-ҳара- 
катни қилиш, бажариш, юзага келтириш маъноли феъллар 
ясайди: 
даволамоқ, якунламоқ, жазоламоқ, ҳисобламоқ,
яганаламоқ, ҳозирламоқ, табрикламоқ, тарбияламоқ
ва б. Бу 
типдаги феъл ясалишида 
-ла
аффикси ниҳоятда сермаҳсул 
бўлиб, ўзлашма сўзлардан ҳам кўпгина феъллар ясаган ва бу 
жараён давом этмокда: 
синтезламоқ, гарантияламоқ, судламоқ,
калькаламоқ, квоталамоқ
каби.
Бу типдаги ясама феълларнинг ҳаммаси объектли феъл- 
лардир. Уларнинг сўз ясалиш асосидан (отлардан) ҳаракат- 
ҳолат, жараён мазмуни сезилиб туради: 
тарбия, табрик,
масхара, тайёр
каби. 
-ла
аффикси худди шундай хусусиятга 
эга бўлган отлардангина кўриб ўтилган типдаги феъллар ясай 
олади.
6. Шахс ёки предметда сўз ясалиш асоси англатган нарса- 
нинг юзага келиши, пайдо бўлиши маъноли феъллар ясайди: 

Download 51,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish