Австря хбоб. Хвии–хвиии



Download 69,4 Kb.
bet7/7
Sana24.02.2022
Hajmi69,4 Kb.
#200591
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Avstrya imperiyasi

Австрия ва Венгрияда 1848 йил шшилоби. 1846 йилги индироз ва уч йил даторасига (1845-1847) давом этган дургодчилшс империя учуй халокатли одибатларга олиб келди. Пулнинг дадрсизланиши, димматчилик, нон ва асосий махсулотга айланган картошка нархи- нинг ошиши, мисли к^рилмаган ишсизлик империяда жуда далтис вазиятни вужудга келтирди. 1848 йил февралда Парижда бошлан- ган индилобий вокеалар хадидаги хабар 29 февраль куни Венага етиб келди ва к^п марта болтани сингари бу сафар хам Австрия жа- миятини жунбишга келтирди. Март ойининг бошида Куйи Австрия ландтаги (парламента) ва «Саноат иттифоди» буржуа ташкилоти ислохотлар утказиш, цензурани бекор дилиш, умумавстрия парла- ментини чакириш талаби билан чикди. Австрияда индилоб 13 март куни веналик камбагаллар, талабалар ва бюргерларнинг стихияли намойишлари ва митинглари билан бошланди. Парламент атрофи- даги к^чаларни тулдирган минглаб одамлар Меттернихнинг истеъ- фога чидишини ва конститусия эълон килинишини талаб дилдилар. Сузга чиддан Лаёш Кошут ва бошкалар империяга конститусия ва буржуа ислохотлари зарурлиги тугрисида гапирдилар.
13 март куни хукумат Венага хушин киритди ва т^кнашувлар бошланиб кетди. Кечга ядин ишчилар ва талабалар томонидан бар- рикадалар хурилди. Талабалар кейинчалик машхур булиб кетган Академик легионни ташкил кслишга киришдилар. Аскарларнинг бир кисми халдка карата ук отишдан бош тортдилар. Император- нинг узи хам иккиланиб колди. У талабаларга курол таркаташга рози булди, Миллий гвардиянинг тузилишига каршилик кслмади ва Меттернихни истеъфога жунатди. Бутун Европа учун нафрат рамзи булган реакцион режим бир кунда агдарилди. Индилоб дастлабки мухсм галабани кулга киритди. Кбайта ташкил килинган хукумат таркибига либерал буржуазия вакиллари хам кирди.
Турли хил ижтимоий кучларнинг индилобий лагерда вадтин- чалик бирлашуви жуда тез ^тиб кетди. Буржуазия, айнидса унинг мулкдор дисми эришилган ютудлардан даноат хосил дилиб, энди шу ютудларни хамда «донунийлик ва тартибни» асрашга харакат

Тест
1)Габусбурглср Прагматик санкция деб аталувчи ужжатни нечанчи йилда қабул қиган эди


А)1740-йил Б)1723-йил
С)1738-йил Д)1725-йил
2)Капиталистик муносабатларнинг ривожланишида 1775-йил қандай ишлар қилинди
А)Солиқларнинг кўпайиши
Б)Солиқларнинг камайиши
С)Турли туман божларнинг бекор қилиниши
Д)Имтиёзли кридиклар
3)1748-йилги “Аахеан” сулҳининг мазмуни қандай эди
А)Мария Тереза тахтни ўзида сақлаб қолиши
Б)Денгизда эркин савдо
С)Австря Франция тичлик сулҳи
Д)Барчаси тўғри
4)Кимнинг даврида Австра тарихида биринчи марта ерларни тўлиқ рўҳатга олиниши ўтказилди
А)Карил вл Б)Иосиф лл
С) М Тереза Д) Фердинанд лл
5) М Терезанинг халқ орасидаги обрўсига путир етказган иш
А)Солиқларнинг кескин кўпайиши
Б)Юқори бож тўловларининг ўрнатилиши
С)Қаризларнинг кўпайиб бориши
Д)Ароқ ва винонинг зеб-зийнат қаторига киритилиши
6) Автряда тахт ворислиги жинсидан қати назар сулоланинг ёши катта вакилига ўтиши қайси хужжатда келтирилган
А)Аахен Б)Раштад
С)Прагматик Д)Карловитса
7)Гбусбурглар чегарасининг дахилсизлиги қайси хужжатда белгиланган
А)Пожареватс Б)Пагматик
С)Карловитса Д)Аахен
8) Ў зининг биринчи фармони ”Фуқоролар хақида патент”ни ким қабул қилди
А)Иосиф л Б)Карил Вл
С)Иосиф лл Д)М Тереза
9) Кимнинг Ислоҳотларининг кўпчилиги кейинчалик француз инқилиобининг қўрқуви остида бекор қилини
А)М Тереза Б)Карил Вл
С)Иосиф л Д)Иосиф лл
10) Иосиф лл нинг 1784-йилги фармонинг
мазмуни қандай эди

  1. 6-7 ёшли болаларга умумий мажбурий таълим

  2. Чегаралар ҳавсизлиги

  3. Мамурий органларда немис тили мажбурийлиги

  4. Тақиқланган адабиётлар ройҳатини қисқартириш

11)Иосиф лл даврида мамалакат нечта округга бўлинади
А)12 та Б)10та
С)15та Д)20та
12)1811-йилдан 1825-йилгача Австря қандай вазиятни бошишдан ўтказди
А) Очрчилик Б)Иқтисодиёт кескин кўтарилди
С)Тинимсиз халқ қўғолонлари

13) Империя қачондан тўлиқ аграр мамлакат бўлиб қолди


А) ХВИИИ аср Бошидан
Б)ХВИИИ аср оҳиридан
С)ХИХ аср бошидан
Д)ХИХ аср охирирдан
14)1830-йилдан мамалакатда қандай омиллар кўзга ташлана бошлади
А) Иқтисодий кўтарилиш
Б)Ҳудуддий яҳлитлик
С)Ички бош бодоқлик
Д) Солиқ тизимига ўзгартиришлар киритилиши
15)Ангилядан келтирилга буғ машиналар фабрикаларга нечанчи йилдан ўрнатилган
А)1816-йил Б)1829-йил
С)1815-йил Д)1830-йил
16) Австряда темир ёъллар қуриш Ангиля билан бир патитда яъний
А)1830-йил Б)1828-йил
С)1846-йил Д)1815-йил
17)Миллий уйғонишнинг биринчи даври
А)ХВИИИ аср охири-ХИХ аср 20-йиллар
Б)ХВИИИ аср боши ХИХ аср охири
С)ХВИИИ аср охири ХИХ аср 50-йиллар
Д)ХВИИИ аср боши ХИХ аср 20-йиллар
18) 1845-1846-1847-йиллар давомида Империя бошидан нималарни кечирди
А)Миллий Маъданият ривожи
Б) Савдо-сотиқ буржуазиясини жипислашуви
С) Инқироз ва кетма-кет давом этган қурғоқчилок
Д)А ва Б жавоблар
19) “Словак миллий газетасиъъни начанчи йилда чиқара бошлади
А)1815-йил Б)1845-йил
С)1835-йил Д)1820-йил
20)1848-1849-йиллардаги инқилобда нималар акс этади
А)Миллий маъданият ,миллий савдо саноат ва ўзликни англаш
Б)Абсолиютизимни кучайиши
С) Конуститутсиён монархия
Д)Озодлик ҳаракатлари


Глоссарий:
Меркантилизим-(лотинча мерcонте-сотувчио, савдогар) иқтисодий сиёсат
Гетто- яҳудийларнинг бошқалардан ажралган ҳолда яшашлари учун махсус ташкил қилиган худуд.









Download 69,4 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish