Амир темур тарихидан лавхдлар тошкент 2021


Турк султонлари ишгол кила олмаган калъа



Download 223,92 Kb.
bet30/39
Sana25.02.2022
Hajmi223,92 Kb.
#276077
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   39
Bog'liq
amir temur

Турк султонлари ишгол кила олмаган калъа
Амир Темур 1402 йил 2 декабрда Эгей денгизи буйидаги Измир (кадимги Смирна) шахар-калъасини камал килишни бошлади ва уни икки хафтага колмай эгаллади. Тарбий Анатолиядаги мазкур мустахкам шахар-калъа Родос рицарларининг амлоки булиб, узининг кул етмас маконда жойлашганлиги сабабли Турк султони Мурод I ва, кейинчалик, унинг угли Боязид I Йилдирим хам унга рахна сололмаган.
Баланд буржлар билан уралган ушбу истехком бир томондан денгизга бориб такалар, унинг курукдикка туташ кцсмида кенг хандак казилиб, калин деворлар тикланган эди. К,алъанинг ички бандаргохи хам булиб, зарур пайтда денгиз оркдли ёрдам оларди. Бу баён этилаётган вокеа пайтида хам унда француз ва игалян рицарлари куп эди.
Амир Темур дастлаб угли Пирмухаммадни ва Шайх Нуриддинни рицарлар калъаси бошлиги хузурига элчи сифатида юборди. Агар рицарлар исломни кабул килишса, хаётлари сакланишига кафолат берди. Калъа химоячиларининг катьий рад жавобидан сунг у шу ерда хозир барча лашкарларини камалга бошлади.
Кдлъанинг катта кисми денгиз сувлари билан ураб олинганлиги боне, унга кадар етиб бориш нихоятда мураккаб эди. Муиниддин Натанзийнинг ёзишича, Амир Темур Измир ни камал килишнинг ажойиб чорасини уйлайди. Унга кура, атроф худудлардан йирик болор-ёгочлар йигилади хамда улар сувга луширилиб, бир-бирига махкамланади. Шу тарика, киргокдан калъа деворигача болтан масофада узунлиги минг газ (бир газ - 70-80 см), эни эса юз газ келадиган йулак-куприк хосил килинади.
Таникди француз тарихчи олими Люсьен Кэрэннинг ёзишича, Измирнинг фатх этилиши Амир Темур истеххомларни ишгол этишда накадар катта махорат йикканидан далолат беради: усмонли турклар ун йиллардан бери кулга кирита олмаган калъани у санокли кунларда эгаллади.
Амир Темур накбчилари ишни, энг аввало, чукур хандак, устига куприк ясашдан бошлашди, сунг сокчилар буржлари бузилиб, калъа деворларига йул очилди. Деворларнинг тагларида накблар казилиб, уларни ёгоч устунлар, олов, кизиган писта кумир, совук сув ва сирка ёрдамида кулатишга шайлаб куйдилар.
Тинмай сирка билан намланиб турилган ёпкичлар накбчиларни калъа химоячиларининг тепадан улоктирилган у гларидан пана килиб турди. Аммо калъа камалида кулланган •иг ажойиб усул шахарнинг денгиз томонидан бутунлай ураб олган тусик (тугой) курилиши булди. Бунинг натижасида бирорта хам кема на шахарга кира олди ва на ундан чика олди.
Люсьен Кэрэннинг кайд этишича, Амир Темур аскарлари а на шу тусикдан туриб мислсиз шижоат билан калъа деворларини буза бошладилар. Уларнинг бу машгулотига халал беришга интилган шахар химоячилари устига Амир Темур еяндозларининг ук ёмгири ёгиларди. Тайёргарлик ишлари нихоясига етгач, Амир Темур калъа деворлари остидаги пакбларга урнатилган устунларга ут куйишни буюрди. Деворлар упирилгач, бутун кушин бир булиб шахарни ишгол килишга отилди. Шундай килиб, турк султонлари кулга кирита • 'лмаган калъани Амир Темур санокли кунларда эгаллаган.



Download 223,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish