Амир темур тарихидан лавхдлар тошкент 2021


Соуибкироннинг Пирмухаммадга уттиз мингта от тортик килиш вокеаси



Download 223,92 Kb.
bet27/39
Sana25.02.2022
Hajmi223,92 Kb.
#276077
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   39
Bog'liq
amir temur

Соуибкироннинг Пирмухаммадга уттиз мингта
от тортик килиш вокеаси

Амир Темур шарафига Жанжонда юриши
вацтида, Шилюлий Хиноистоноаги уудуд) йигирма икки ёшли набираси Пирмухаммад (1376-1407) томонидан 1398 йил 30 октябрда базм уюштирилди. Низомидцин Шомийнинг «Зафарнома» асарида ёзилишича, амирзода бобоси Темурбекка арабий аргумоу отлар, тилла камарлар, идиш-товоулар, эгар- жабдукдар, аёкдар, кийим-кечаклардан анъанага кура туууиз- гуккиз тарзида пешкаш (инъом)лар уилади.
Пешкашларнинг сони игу даражада куп эдики, икки кун давомида муншийлар ва дафтардорлар томонидан уисобга олиниб, руйхатга битилади. Соуибкирон набираси келтирган тортикдарнинг барчасини амирларга, вазирларга, хосларга унвонига ва тутган мавуеига уараб булиб беришни буюради. Бу уам Сохибуироннинг науадар сахий булганидан далолат.
Мултон уалъаси ва унинг атрофидаги мавзеларни забт этиш чотида амирзода Пирмухаммаднинг лашкари куп машакуат тортган, сурункали давом этувчи ёмгир мавсуми натижасида юзага келган лойгарчилик купгина от-уловларни ишдан чиуариб, суворийлар пиёда уолган эди. Шу куни Амир Темурнинг фармонига кура Пирмууаммадга (плиз минг от берилади. Натижада уловсиз уолган суворийлар уайтадан отга эга буладилар. Кайд этиш жоизки, кейинчалик, Амир Темур вафоти олдидан айнан набираси Пирмухаммадни узига валиахд деб эълон уилган эди.
Маълумот урнида кайд этиш жоизки, темурий шахзода 11ир мухаммад отасининг вафотидан кирк кун утгач дунёга кслган. У бобоси Амир Темурнинг бир неча харбий юришларида, жумладан, Хиндистон фатхида фаол катнашган. У Сохибкирондан валиахдлик макомини олса-да, бобоси вафотидан сунг Самарканд тахти унга насиб этмади. У уз копуний хакки учун кураш йулида вазири томонидан улдирилди.


Душманни таслим булишга мажбур этгаи чора
Амир Темур кушинлари 1398 йил 7 ноябрда Багнир (Битнир) кдлъасига келди ва уни камал килди. Адабиётшунос олим Хдмидулла Дадабоевнинг Шарафуддин Али Йаздийнинг -Аафарнома» асарига таяниб ёзишича, Багнир калъаси \индистоннинг энг мустахкам кургонларидан бири булиб, унга рожа Дулжин (Дулчин) хокимлик ва кумондонлик килар эди. 1’ожанинг кул остида катга микдордаги лашкар жам булиб, хар каидай ташки хужумни бартараф этишга шай турарди.
Калъанинг мустахкамлигидан, кушиннинг куп i онлилигидан бамайлихотир булган рожа Амир Темурга карши жанг килишга карор беради. Сохибкирон кушини хам саф юртиб, жанггохга караб йул олади. Дастлабки хамладаёк калъа остонасидаги истехкомлар кулга олинади. Аммо биринчи куни хиндуларнинг жон-жахди билан каршилик курсатуви сабабли кальани забт этишга муяссар булинмайди.
Хамидулла Дадабоевнинг кайд этишича, камалдагиларни <ч.онгина буйсундириб булмаслигини фахмлаган Амир Темур, калъани камал килишни, хар амир уз кисми жойлашган позиция - булжардан, истехком сари ер ости йули - накб казишни амр килади. Темур аскарлари амалга ошираётган шипи калъа деворлари устидан ва буржу боруларидан кузатиб |урган хиндулар каршилик курсатиш бефойда эканлигини тушуниб етадилар, уларнинг улуглари Соуибуирон кошига буйин эгиб келиб, омонлик беришни илтимос уиладилар.
Амир Темур уларнинг илтимосини уондиради. Рожа Дулжин уалъадан уз муовини ва углини турли-туман ту х,ф ал ар - лочинлар, арабий аргумокдар, зебу зийнатлар билан Темур уароргоуига жунатади. Соуибуирон уларнинг иккаласига зарбоф тунлар, олтин билан безатилган шамширлар уадя этади ва уалъага уайтиб кетишга ижозат беради.



Download 223,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish