Амир темур тарихидан лавхдлар тошкент 2021


Амир Темур томонидан тайёрлатилган



Download 223,92 Kb.
bet35/39
Sana25.02.2022
Hajmi223,92 Kb.
#276077
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   39
Bog'liq
amir temur

Амир Темур томонидан тайёрлатилган
11 тонналик битикли тош
Марказий Крзогистондаги Улугтог худудидан 1937 йил 18 январда Амир Темур томонидан унинг Дашти Кдпчокка юриши даврида урнатилган уйтур ёзувида, читатой (туркий) тилидаги битикли тош ёдгорлик минораси топилди. Мазкур битикли тошнинг огирлиги 11 тонна 200 килограмм булиб, хозирда Санкт-Петербургдаги Эрмитаж музейида сакланмокда.
Манбаларда кайд этилишича, 1391 йилда Дашти К,ипчокка отланган Амир Темур икки кеча-кундуз йул юриб толиккан кушинни Улугтот (уозирги Крзогистондаги Кдрссщпай кони якрниоаги Олтин чуку номли тог) ёнбагрига хордик олиш учун туширади. Узи эса хослари хамрохлигида тог тепасига чикиб, теварак-атрофга, ястаниб ётган даштга назар ташлайди ва бу ерда мазкур юриш хакида хотира колдиришга карор килади. Фармони олийга кура, жангчилар атрофдан харсанг тошлар ташиб келиб, белгиланган жойга туплайдилар. Уста сангтарошлар ишга тушиб, Сохибкироннинг Тухтамишхонга карши кушин тортиб, ушбу мавзега етганлиги тарихини тошга битадилар.
Туркий ёзувда навдп килинган хотиранинг матни куйидагича: « Гарих етти юз туксои учинда, куй Йили ёз (куклам) ойи ораси Туроннинг султони Темурбек уч юз минг черик билан ислом учун Булгор хони Тухтамишхонга карши юрди. Бу ерга етиб, белги булсин деб бу тепани курди. Тангри нусрат бергай, инша Аллох. Тангри эл кишига рахмат килгай, бизни дуо била ёд килгай».
Х,озирги кунда Олтин чукки тепалигида юкоридаги сузлар битилган улкан тошнинг нусхаси урнатилган. У Амир Темур томонидан етти аср олдин тошга уйиб ёздирилган айни ушбу сузларни узида саклаб турибди. Бу эса авлодларга Амир Темурнинг зафарли хаёт йули акс этган бир лавха сифатида тарихдан дарак бериб тураверади.
Сохибкироннинг уз аждодларига эугнроми
Темурийлар даврига оид асарларда Амир Темурнинг 15 та аждоди номи бир-биридан унчалик фарк, килмайдиган уолатда санаб утилган. Уларнинг аксариятида («Зафарнома», «Зубдат ат-таворих», «Мужмали Фасихий», «Хабиб ус-сийар») Темурнинг аждодлари куйидагича тартибда келтирилади: Амир Темур ибн Амир Тара гай ибн Амир Баргу л ибн Илангир нуён ибн Амир Ийжал ибн Корачор нуён ибн Амир Сурав Чичан ибн Ирдамчи ибн К,°ЧУЛИ Бауодир ибн Туманайхон ибн Бойсункурхон ибн Кайдухон ибн Дутуминхон ибн Бугохон ибн Бузанжар Кооп ибн Аланкува.
Темур уз бобокалонларининг номига хурмат ва ихлос билан кдраган хамда уз авлодларига уларнинг айримлари исмини берган эди. У тириклиги пайтида уч нафар набираси ва уч эварасига ота-боболари исмини берган. Жумладан, набирала рига - Мироншохнинг 1395 йил тугилган углига Ийжал мирзо, Шохрухнинг 1394 йил тугилган у г лига Мухаммад Тарагай (Улугбек) ва 1397 йил тугилган углига Бойсункур мирзо исмини берган эди.
Шунингдек, Амир Темур узининг куйидаги эвараларига аждодлари номларини берган: Пирмухаммад ибн
Жахонгирнинг 1396 йил тугилган углига Кайду мирзо, Пирмухаммаднинг яна бир 1400 йилда тугилган углига Бузанжир мирзо, Абу Бакр ибн Мироншохнинг 1396 йилда тугилган углига Илангир мирзо исмлари куйилган эди.
Шу билан бирга, Амир Темур ва унинг авлодлари исмларининг мажмуаси, уларнинг исм куйиш одатлари, бундай исмларнинг маънолари туркий халкларда мавжуд булган мардлик, жасурлик, шижоат, бакувватлилик хислатлари билан уйгун холда булган. Бу уйгунликни Хайдар Мирзо, Комрон Мирзо, Фаридун Мирзо, Жахонгир Мирзо, Санжар Мирзо, Усмон Мирзо, Бойкдро Мирзо, Суюргатмиш Мирзо сингари шахзодаларнинг исмларида куриш мумкин.


Download 223,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish