Alisher navoiy nomidagi samarqand davlat universiteti hisoblash usullari kafedrasi


усул билан асосланганлиги ривожланиш даражаси билан



Download 1,8 Mb.
bet66/116
Sana07.07.2021
Hajmi1,8 Mb.
#111437
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   116
Bog'liq
O

усул билан асосланганлиги ривожланиш даражаси билан

хдсоблашмайди; унда тадкикотчининг шахсий фазилатлари, у ёки

бу математик конуннинг кандай кашф этилганлиги мухдм эмас;

л jf пггт1Т/*о гкптттт л ют mnif ггтют1л f тто тлп'гппо тттт по гчттп awttotto тттт i г ^тт-п

Математика укитиш услубияти фани "математика педагогикаси"сифатида таълимнинг умумий конуният- ларининг математика сохдсида намоён булиш хусусиятларини урганади.

Математика укитиш услубияти фани туртта саволга жавоб бериши лозим.

Биринчиси - нима учун математикани ургатиш керак?Бу саволга жавобни таълим ва тарбия умумий вазифаларига асосланиб топиш мумкин,.

Иккинчиси - кимни математикага ургатиш керак?

Бир томондан бу савол ёш хдкида булиб, качондан бошлаб болаларни математикага ургатиш максадга мувофик ва качон барча учун мажбурий дастур урнатишни тугатиш зарурлигини ифода этади. Иккинчи томондан, мактабдан кейинги математик таълимнинг узвийлигини ифодалайди.

Учинчиси-урганиладиган математика мазмуни кандай булиши керак? Ёки нимани ургатиш керак?

Бу саволга жавоб математика укитиш максадлари хдкидаги савол билан мустах,кам боглик. масаласи бах,сли масалалардан х,исобланади.

Туртинчиси - математикани кандай ургатиш керак?

Бу саволга жавоб математика укитиш услубиятининг мух,им кисми булиб, энг хдракатчан, энг илгор ва энг кулай укитиш усуллари билан бирга ижодий ёндашишни талаб этадиган усуллар тизимини асослаш ва таргиб килиш талаб этилади.


• •

• • •




•••••
••••••

Умумтаълим мацсадлари: укувчиларга маълум математик билим, куникма ва малакалар системасини бериш; укувчиларга оламни урганишнинг математик усулларини эгаллашларига ёрдам бериш; укувчиларни OFзаки ва ёзма математик нуткка ургатиш; укувчиларнинг таълим жараёнида ва уз устида ишлашларида фаол билиш фаолиятини ошириш учун зарур билим, куникма ва малакалар билан куролланишга хамда куллашлари учун етарли математик маълумотларни олишига эришиш.

Тарбиявий мацсадлари: мате матика фанига булган турFун

кизикишни тарбиялаш; укувчиларни ахлокий, маънавий-маърифий, иктисодий, эстетик ва экологик тарбиялаш( масалан, мехнатга хурмат, бурч хисси, гузаллик, зийраклик, ирода ва чидамлилик ва хк. хислатларни тарбиялаш); укувчиларнинг математик тафаккур ва кобилиятларини ривожлантириш, уларда математик маданиятни шакллантиришдан иборат.

Амалий мацсадлари: олинган билимларни оддий хаётий

масалаларни ечишга, бошка укув фанларни урганишда куллай олиш куникмаларини шакллантириш; математик асбоблар ва жихозлардан фойдалана олишга ургатиш; билимларни мустакил эгаллай олиш куникмаларини таркиб топтириш.




• • • •

• • •
• ••••

•••••

Математика бошка укув фанлари билан узвий алокада. Айникса физика, астрономия, биология, чизмачилик, кимё ва х,оказо фанлар билан бундай боFланишларга эга, бу алокалар предметлараро алокалар дейилади. Математика укитишда бу алокалар х,исобга олиниши зарур. Х,ар бир математик тушунчани урганишда бошка фанлардаги бунга мос тушунчалар ва билимлар мувофик равишда ургатиш талаб этилади.

Масалан, тенгламаларни урганишда физик тушунчалар: хдракат, иссиклик ва бошка х,одисаларни ифодаловчи тенгламалар маъносини баён этиш ва уларга доир матнли масалаларни ечиш мумкин, ёки функцияларни урганишда х,ам турли физик, кимёвий, биологик жараёнларни тавсифловчи функцияларга мисоллар келтириш ва уларнинг графиклари ни ясаш ва текширишни амалга ошириш мумкин.

Математика бошка предметлар билан бирга ички алокаларга эга, яъни геометрия ва алгебра орасида х,ам алокалар мавжуд. Бундай алокаларни, масалан, геометрия масалаларини ечишда алгебраик усулларни куллаш ва аксинча, геометрик усуллар ёрдамида


Download 1,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   116




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish