Alimoff Team Ёшлар ёшлар учун!



Download 4,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/92
Sana23.07.2022
Hajmi4,06 Mb.
#844161
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   92
Bog'liq
Самуель Хантингтон Цивилизациялар тўқнашуви

Islamic Threat, 
p. 44.
 


йиллар орасида турли динларга эътиқод қилган давлатлар ўртасидаги 50% 
урушлар мусулмонлар ва христианлар ўртасида содир бўлган
10

Ихтилофлар қолипининг бундай давомийлиги сабаблари XII аср 
христиан жўшқинлиги ёки XXI аср мусулмон фундаментализми сингари 
ўткинчи феноменларда эмас. Улар икки дин ҳамда уларга асосланган 
цивилизациялар табиатидан келиб чиқади. Бир томондан, ихтилоф тафовутлар 
мевасидир. Айниқса, исломни ўз ҳаёт тарзи деб ҳисобловчи, давлат ва динни 
бирлаштирадиган мусулмон концепцияси, бошқа томондан худо ва 
императорни ажратувчи Ғарбий христианлик концепсияси. Бироқ, ихтилоф 
ўхшашликлар сабабли бостирилган пайтлар ҳам бўлган. Кўпхудоли динлардан 
фарқли ўлароқ, иккиси ҳам, сиғиниш учун осонгина қўшимча маъбудлар қўша 
олмайдиган, ҳамда дунёни дуалистик, яъни «биз ва улар» жиҳатдан кўрадиган 
бир худоли динлардир. Иккиси ҳам барча инсонлар риоя қила оладиган, ягона 
ҳақиқий эътиқодни талаб қиладиган даражада универсал. Иккиси ҳам 
динсизларни бу ягона ҳақиқий эътиқодга ўтказиш сарбонларининг вазифаси 
деб ишонувчи ўз элчиларига эга динлардир. Келиб чиқишидан бошлаб ислом 
забт этиш йўли билан тарқалган, имконият пайдо бўлганда христианлик ҳам 
худди шундай йўл тутган. Бир-бирига параллел бўлган икки концепция – 
«жиҳод» ҳамда «салиб юришлари», бир-бирига ўхшабгина қолмай, бу икки 
эътиқодни дунёнинг бошқа йирик динларидан фарқлайди ҳам. Худди 
яҳудийлик каби ислом ва христианлик бошқа цивилизацияда кўп учрайдиган 
даврий ва статик қарашларидан фарқли ўлароқ, тарихнинг назарий 
қарашларига ҳам эга. 
Вақтлар оша содир бўлган ислом ва христианлик ўртасидаги зўравон 
ихтилофларнинг даражаси демографик ўсиш ва заифлашиш, иқтисодий 
ривожланиш, технологик ўзгаришлар, диний эътиқоднинг кучайиши 
оқибатида таъсирланиб, ўзгариб борган. XII асрда исломнинг тарқалиши, 
арабларнинг Византия ва Сассонлар империяси ерларига «қулаш тезлиги» кўз 
10
Daniel Pipes, 
In the Path of God: Islam and Political Power 
(New York: Basic Books, 1983), 102-103, 169-173; 
Lewis F. Richardson, 
Statistics of Deadly Quarrels 
(Pittsburgh: Boxwood Press, 1960), pp. 235-237.
 


кўриб, қулоқ эшитмаган даражада, жуда катта миграцияси билан биргаликда 
кечган. Бир неча асарлардан сўнг, «салиб юришлари» иқтисодий ўсиш, 
аҳолининг кўпайиши ва «клуниак ислоҳотлари»
11
берган меванинг катта 
қисмини ташкил қилган. «Клуниак ислоҳотлари» орқали XI асрда Европада 
кўпсонли зобитлар ва дехқонларни муқаддас ердаги ҳарбий ҳаракатга 
сафарбар қилиш имкони яралган. Бир византиялик кузатувчи ёзганидек, 
биринчи Салиб юриши Константинополга етганда, барча ғарбликлар ҳамда 
Адриатика денгизи бўйидан то Геркулес таянчларигача бўлган ҳудудларда 
яшайдиган варвар қабилалари ўзларига тегишли мол-мулк билан Осиёга кириб 
келдилар
12
. XIX асрда содир бўлган аҳоли сонининг ўсиши Европада яна 
«портлаш»ни юзага келтирди. Бу одамларни мусулмон ва бошқа ерларга 
кўчирган тарихдаги энг катта миграцияни келтириб чиқарди. 
XIX асрнинг охирларида таққословчи фактларнинг қоришмаси Ислом ва 
Ғарб ўртасида ихтилофни ўстирди. Биринчидан, мусулмон аҳолисининг 
кўпайиши катта миқдордаги ишсизлар ҳамда ислом иттифоқлари аъзосига 
айлана бошлаган, қўшни жамиятларга босим ўтказадиган ва Ғарбга кўчиб 
кетаётган норози ёшларни келтириб чиқарди. Иккинчидан, Исломнинг 
тикланиши мусулмонларга цивилизацияларининг қадри ва уларнинг маънавий 
қадриятлари Ғарбникидан устунлиги ҳақида ўзига яраша янги ҳарактерга эга 
ишонч берди. Учинчидан, Ислом тикланиши билан бир вақтда Ғарбнинг ўз 
қадриятлари ва институтларини оммалаштириш, ҳарбий ва иқтисодий 
устунлигини йўқотмаслик ва мусулмонлар оламидаги низоларни олдини олиш 
учун бўлган ҳаракатлари мусулмонлар ўртасида жиддий норозиликка сабаб 
бўлди. Тўртинчидан, коммунизмнинг қулаши Ислом ва Ғарбнинг умумий 
душманини йўқотди, ҳамда ҳар бир тараф бир-бири учун яққол таҳдидга 
айланди. Бешинчидан, мусулмонлар ва ғарбликлар ўртасида алоқаларнинг 
11
Клуниак ислоҳотлари - (шунингдек, Бенедикт ислоҳоти деб ҳам номланади) Ғарбий черковнинг ўрта аср 
монастизмидаги бир қатор ўзгаришлар бўлиб, анъанавий монастир ҳаётини тиклаш, санъатни қўллаб-
қувватлаш ва камбағалларга ғамхўрлик қилишга қаратилган эди.
12
Ira M. Lapidus, A 

Download 4,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   92




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish