Али Ҳасанов геосиёсат озарбайжончадан Бобохон муҳаммад шариф таржимаси Тошкент



Download 2,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet254/328
Sana26.04.2022
Hajmi2,72 Mb.
#582845
1   ...   250   251   252   253   254   255   256   257   ...   328
Bog'liq
Геосиёсат

 Демократиянинг султонлик модели 
– Советлардан кейинги 
маконда пайдо бўлган баъзи мустақил давлатлар ва Россиядаги 
баъзи мухтор жумҳуриятларнинг ўзгариши (трансформацияси) 
натижаси. Президентлар (замонавий маънода) ѐки султон ва хонлар 
(ўрта асрлардаги маънода) демократик йўл билан ҳокимият 
тепасига келадилар ва хазина бўшаб ѐтганига қарамай, давлат 
имтиѐзларини инъом этадилар ѐки ҳокимиятга ижобий қараган ва 
сайлов вақтида моддий хизмат кўрсатган маҳаллий корпоратив 
гуруҳларнинг ноқонуний бойишига рухсат берадилар.
 Денгиз
– АҚШ адмирали ва тарихчиси Альфред Мэҳен 
ишлатган, талассократияни билдирадиган геосиѐсий атама.
Денгизмар (моремар)
– Кўпўлчамли катта маконлар 
назариясининг геосиѐсий ва геоиқтисодий тушунчаларидан бири. 
Қуруқлик-денгиз (океан) минтақасининг қирғоқ ѐки туташув 
(маргинал) зонаси. Ер куррасини ўзлаштириш ва геосиѐсий, 
геоиқтисодий ўчоқлар барпо этишнинг тарихий плацдарми. Денгиз 
ва океанларнинг соҳил зоналари давлатнинг геосиѐсий ва 
геоиқтисодий қудрати қарор топишида ғоят муҳим роль ўйнайди. 
Агар мамлакат “денгизга очиқ” тарзда ривожланса, шунга мос 
равишда унинг қудрати ҳам ошиб боради. Агар мамлакат биқиниш 
йўлига ўтса, коммуникация функцияларини йўқотиши оқибатида 
унинг таназзулга учраш хавфи пайдо бўлади. Денгиз ва 
океанларнинг соҳил зонаси – асосий геосиѐсий маррадир. Ер 
курраси ҳарбий қудрати, иқтисодий ва демографик қутбларининг 
йирик марказлари айни шу ерда жойлашган. 
 Денгиз 

Қитъа
– Анъанавий геосиѐсатнинг асосий 
объектларидан бири. Жаҳоннинг бир-бирига қарши денгиз ва 
қуруқлик давлатларига бўлинишини акс эттиради. Ф.Ратцель Ғарб 
ѐки атлантика дунѐсини “денгиз қароқчилари” асос солган денгиз 
цивилизациясига киритган эди. Ҳаракатчан ва иқтисодий самарали 
денгиз коммуникациялари, ҳарбий ва савдо флотига эга бўлган 
денгиз давлатлари Жаҳон океани қирғоқларидан янги ерларни 
мустамлакага айлантириш марраси сифатида фойдаландилар. 
Денгиз давлатлари денгизчилик учун эркинликни, бўғозлар ва 
денгизларнинг эркин, бандаргоҳ ва денгизбўйи ҳудудларининг 
“очиқ” бўлишини, савдо эркинлигини таъминлайдиган турли 
имтиѐзларни 
талаб 
қиладилар. 
“Денгиз 
мантиғи” 
“очиқ 
жамият”нинг асосий тамойилларидан бирига айланди. 


458 

Download 2,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   250   251   252   253   254   255   256   257   ...   328




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish