«актуальные вопросы развития социального сектора экономики: отечественный и зарубежный опыт»


INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE



Download 5,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet181/376
Sana23.02.2022
Hajmi5,37 Mb.
#126206
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   376
Bog'liq
Макола конференция охирги 2020 15 май

 
INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE 
«ACTUAL ISSUES OF THE DEVELOPMENT OF THE SOCIAL SECTOR OF THE 
ECONOMY: DOMESTIC AND FOREIGN EXPERIENCE» 
ANDIJAN, UZBEKISTAN, MAY 2020
180 
«Иқтисодиётнинг ижтимоий секторини ривожлантиришнинг долзарб масалалари: миллий ва хорижий тажриба» 
«Актуальные вопросы развития социального сектора экономики: отечественный и зарубежный опыт» 
Юқоридагилардан кўриниб турибдики, озиқ-овқат саноатида ҳам ишлаб 
чиқаришнинг ўртача ўсиш суръати бошқа саноат тармоқлари билан ҳамоҳанг 
тарзда, яъни тенг суръатлар билан ўсиб борган. Лекин, Низом жамғармасини 
ўсиш суръати озиқ-овқат саноатида пастлигича қолиб кетган. Бу эса ушбу 
тармоқда сарфланган инвестицияларнинг қайтими пастлиги туфайли айланма 
маблағларнинг капиталлашув даражаси паст эканлигидан далолат беради. 
Айланма 
маблағларнинг 
капиталлашув 
даражасини 
орттириш 
учун 
инвестициялар- нинг ички фойда нормасини оптималлаштириш зарур бўлади. 
Инвестор фойда олиш мақсадида ўз маблағларини маълум муддатга бир соҳага 
жойлаштиради. Агар у оптимал инвестиция рентабеллигига эришмаса, 
лойиҳадан воз кечади. Бу эса бошқа бир инвесторнинг фикри ва муносабатига 
салбий таъсир кўрсатиши мумкин. Бундай ҳолатларни олдини олиш мақсадида 
озиқ-овқат саноатида тадбиркорлик фаолиятини ривожлантириш учун хорижий 
инвестицияларни жалб этишда қуйидаги усулларни кенгроқ қўллаш лозим: 
хорижий инвесторларга ўзбек эмитентлари акция пакетларини сотиш; 
Ўзбекистон ҳудудида бутунлай хорижий капиталга тегишли корхоналарни 
рўйхатдан ўтказиш; 
хорижий инвестицияларни мамлакат муайян минтақаларига фаол жалб 
этишга қаратилган озиқ-овқат ярмаркаларини яратиш ва бошқалар. 
Ички 
инвестиция 
манбаи 
сифатида 
тадбиркорлик 
тизимида 
тезлаштирилган амортизация сиёсатини (кумулятив) усулидан фойдаланиш 
мақсадга мувофиқдир. Бунда фойдадан олинадиган солиқ миқдорини 
камайтириш усули орқали, тежалган маблағ қайта инвестициялашга сарфланади. 
Бу усул инвестиция ва қайта инвестициялашда муҳим манба бўлиши билан бир 
қаторда, корхона даромадларининг ошишига ҳам олиб келади. Шу сабабли 
бугунги кунда республикадаги кўпчилик саноат корхоналари асосий 
капиталининг катта қисми эскирган. Уларда эскирган машина ва ускуналарнинг 
улуши 2017 йилда ўртача 38,1 %ни ташкил қилади, айни вақтда, улардан 
кўпчилиги 10 йилдан ортиқ фойдаланилган. Жумладан, озиқ-овқат саноати 
асосий фондларнинг эскириши – 55 %дан кўпроғини ташкил қилади. Асосий 
техник ускуналар 70-75 %га эскирган бўлиб, уларни алмаштириш катта 
миқдордаги инвестицион маблағларни талаб қилади [5]. 
Бугунги кунга келиб, фан-техника тараққиёти ва инновацион ривожланиш 
шароитида асосий воситаларни маънавий эскиришни тезлаштирилиши ҳисобига 
республикадаги кўпчилик саноат корхоналарида тезлаштирилган амортизация 
сиёсатини қўллаш усулидан фойдаланилмоқда. Бу усулни озиқ-овқат саноатига 
қўлланилиши тармоқда ривожланишни ва техник қайта қуролланишни ҳамда 
инвестицион фаолликни рағбатлантиради. Натижада, ушбу усул орқали асосий 
капиталга қилинган харажатларнинг бир қисми тез қопланади ҳамда вақт омили 
ҳисобига ютади. Шу сабабли тезлаштирилган амортизацияни (кумулятив) 



Download 5,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   376




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish