Қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш



Download 7,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/176
Sana03.07.2022
Hajmi7,64 Mb.
#737986
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   176
Bog'liq
4.2-BABM-badiy

 
28. Кўргазма
Ўқув йили давомида ясалган буюмлардан ―мунчоқли безак‖ тўгараги 
хонасида кўргазма ташкил этилади. Бу кўргазма янги ўқув йилининг ―Очиқ 
ешиклар куни‖ гача туради. 
28.Якуний назорат. Амалий машғулот. 
Дарс давомида ўрганилганлардан бирортасини танлаб тикиш. 
“Мунчоқли безак” тўгарагининг ўқув режаси қуйидагилардан иборат: 
Мунчоқ билан буюмлар тикишда игна (№0, №1 рақамли), капрон ва ипак 
ѐки леска ип, мунчоқлар, қайчи, гардиш, матолардан фойдаланилади(бисер-
бўялган, металл нозик, стеклярус). Мунчоқ билан тикишда игнадан, қайчидан, 
матоларга мунчоқ тикилгандан сўнг намлаб дазмол қилиш учун дазмолдан 
фойдаланишда техника хавфсизлиги қоидалари риоя қилиш керак. 
Шунингдек, Электр билан ишлайдиган елимлаш воситалари билан 
ишлашда техника хавфсизлиги қоидаларига амал қилиниши мақсадга 
мувофиқдир. 
 
2. Мунчоқли безак иш анжомларидан фойдаланиш. 
Мунчоқ тикиш ва тўқишда керакли иш қуролларининг: игна, ип турлари; 
мунчоқлар тўплами: дур, тошлар, кўзлар, пистонлар, шиша мунчоқ турлари; 
ѐрдамчи материаллар: клей турлари, қайчи хиллари, симлар, лезка иплар 
турлари ва бирлаштирувчи қадамалар ҳақида маълумот берилади. 
3. Тақинчоқлар тўпламини яратиш. 
Мунчоқлар ҳар хил фигурали кўринишда бўлиб, майда нозик дур 
стиклярусдир. Стиклярус шишадан тайѐрланган бўлиб, силиндр шаклида 
бўлади.
Қуйида атиргул тўплами устида тўхталиб ўтамиз. Атиргул тўқишда икки 
хил мунчоқ танланади ва уч босқичда тўқилади. Биринчи босқичда гуллари ва 
япроқлари тўқилади, иккинчи босқичда тиконлари тўқиб олинади ва охирги 
учинчи босқичда атиргул тайѐр ҳолда йиғилади.
Биринчи босқич: Гуллари ва япроқларининг ўзи уч босқичда тўқилади. 


54 
 
1.
бирдан бошлаб тўққизтагача санаб тўқилади, япроғи учта бўлади. 
2.
бирдан бошлаб ўн биргача санаб тўқилади, япроғи олтита бўлади. 
3.
бирдан бошлаб ўн учтагача санаб тўқилади, япроғи олтита бўлади. 
Иккинчи босқич: атиргул тиконлари бирдан еттигача санаб тўқилади, шу 
тариқа учта тиканак тўқилади. 
Учинчи босқич: тўқиб бўлинган қисмлар кетма-кет йиғилади ва якка 
атиргул ҳолатига келтирилади. 

Download 7,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish