Аёллар жинсий аъзоларининг ёшига боглик анатом-физиологик хусусиятлари


Маъруза мавзуси: Хозирги замон акушерликдаги тор чанок



Download 0,66 Mb.
bet8/34
Sana02.07.2023
Hajmi0,66 Mb.
#953502
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   34
Bog'liq
Аёллар-жинсий аъзолари

Маъруза мавзуси: Хозирги замон акушерликдаги тор чанок.
Маъруза вакти: 90 дакика.
Маъруза вазифаси: 4-Курс студентлари учун акушерликдаги тор чанок муаммосини, клиник намоён булиши билан, хомиладорлик ва тугрукдаги шифокорни тактикаси, она ва хомила учун хавфли даврлари билан, тор чанок билан, тугишдаги тугалланиши билан таништириш.
Маъруза максади: Маърузани тинглагач талабалар куйидагилар хакида тушунча олиш керак булар, анатомик ва клиник тор чанок, анатомик тор чанокларни турлари, сабаблари, хомиладорлик ва тугрукни узига хос хусусиятлари ва она хомила учун хавфсиз йуллардир.
Маъруза режаси:

  1. 1. Клиник кисми-тор чанок хакида тарихий маълумотлар

  2. 2. Укув саволлари

  3. 3. Хулоса. Урганилаётган саволни ахамияти

 
Кургазмали куроллар: Таблицалар, скелетлашган чанок (нормал, анатомик тор чанок), кугирчок.
Маъруза мавзуси буйича талабаларни укув ишини характери ва хажми:
I.Мавзу буйича амалий машгулотга тайёрланиш учун адабиёт В.И.Бодяжина., К.И.Жмакин “Акушерлик” М. Мед – 198 йил.
II. Маърузани укиш, имтихонларига тайёрланишда кушимча адабиётларни укиш.
Маъруза материалини чукур узлаштириш учун тавсия килинадиган адабиётлар:

  1. 1. Я.П.Сольский – Практическое акушерство, Киев, 1977 й, 432-446 б.

  2. 2. М.С.Малиновский – Оперативное акушерство. М.Мед-1967, 143-175 б.

  3. 3. Р.И.Калганова – Хозирги замон акушерликдаги тор чанок 1965 йил.

  4. 4. З.В.Новикова – Хозирги замон акушерликдаги тор чанок акушерлик ва гинекология турлари 1979 йил №6 -6 бет.

  5. 5. Р.И.Калганова – О ведение родов при клиническом узкий тазе Ж акуш. гинекологии. 1980 й. 67-70 б.

  6. 6. Н.М.Побединский – Течение и исход родов при поперечносуженном тазе Ж.акуш.гинек. 1981 й. №5, 39-42 б.

  7. 7. Е.А.Чернуха., Е.Н.Моисеева., А.И.Волобев., З.В.Новикова – Формы таза в современной акушерской клинике. Ж.Акуш.гинек., 1985 №10, 45-48 б.

  8. 8. С.Е.Белоглазова., О.И.Захарова – Проблема узкого тазе в современном акушерстве. Ж.акуш.гинек. 185 №10 3-5 б.

  9. 9. Р.И.Калганова – Клинически узки таз. Автореферат диссертации на соискание ученой степени доктора мед.наук, 1985.

  10. 10. Е.А.Чернуха., З.О.Базылбекова., Т.В.Галина- Учебние об эволюции узкого таза. Ж.акуш.гинек. 1986 й, №12, 3-6 б.

МАЪРУЗАДА КУРИЛАДИГАН САВОЛЛАР

  1. 1. Тор чанок хакида тарихий маълумотлар.

  2. 2. Тор чанок хакида тушунча.

  3. 3. Анатомик ва клиник тор чанокка характеристика.

  4. 4. Тор чанокни тезлиги (кайтарилиш, учрашиш).

  5. 5. Тор чанок этиологияси.

  6. 6. Шаклига, торайиш даражасига, кура анатомик тор чанокни классификацияси.

  7. 7. Куп учрайдиган тор чанокларни характеристикаси.

  8. 8. Тор чанок диагностикаси.

  9. 9. Клиник тор чанокда мос келмаслик даражасини характеристикаси.

  10. 10. Куп учрайдиган тор чанок шаклларида тугрук биомеханизмларини хусусиятлари.

  11. 11. Тор чанокда хомиладорликни кечиш хусусиятлари.

  12. 12. Хомиладорлик ва тугрук даврида она ва бола учун булган хавфли машиклар.

  13. 13. Тор чанокда тугрукни кечиши.

  14. 14. Клиник ва анатомик тор чанокда тугрукни олиб бориш.

  15. 15. Тор чанокда операцияга курсатмалар.

  16. 16. Оила ва бола учун натижаси.

  17. 17. Тугрукдан кейинги даври.

Тор чанок акушерликдаги энг кийи булиши хисобланади. Лекин бир неча йилликларда шифокорлар чанок хажмига эътибор беришмаган. 1554 йил А.Везомей нормал чанокли тасвирлаганда, ёнбош суяклар симфизда харакатсиз бирикканлигини аниклади 18 асргача гипократ назарияси яъни чанок суяклари бир-биридан кочиб, хомила уз кучи билан бачадон тубига итариб тугилади деган назария хукумдор эди. Чанок суякларини тугрукдаги ахамиятини 18 аср бошида, яъни 1001 йилда голланд акушери Девентер аёл чаногига тасвир берганда, тор чанок урганишга йул очиб берган.
Анатомик аспект буйича тор чанок деб, етилган хомила тугут йулларида утаётган вактда тусиклар ва меконик кийинчиликларга учраган булиб суяк скелетини чанокдаги узгаришидир. Бунда бир улчамни калталаниши ёки бир нечта улчамларни калта булиб колиши, баъзида чанок суяклари деформацияси билан, баъзида деформациясиз булади, 1,2-2 вм ва учун юкори калталашади.
Купол деформациялашган ва кескин торайган тор чаноклар учрамаслигига карамасдан, уз актуаллигини йукотмаган. Тор чанок хозирги шароитда хам перинатал улимни, бачадон ёрилиши сабабчиси хисобланади. Бу муаммога кизикиш акселерация жараёни ахолини вазни-буй курсаткичлари чакалокларни вазни купайиб кетганлигига хам боглик.
Акушерликда клиник тор чанокни муаммоси куп ахамият касб этяпти.
1940 йил Б.А.Архолгенски ва Мартин анатомик ва клиник тор чанокни ажратиб берганлар.
Клиник ёки функционал тор чанокда чанокни улчамидан катий назар хомила боши чанок улчамига мос келмайди, яъни тугрук кечишда чанокни скелетик курсаткичлари бемор бир вактда бошка факторлар омиллар, хомила боши улчами, бошни кофигурациясига булиш хусусияти худлас суякларни кисилиши, тугрук фаолиятини характери, она ёши хисобига ошади. 1965 йил Р.И.Калганова маълумотига кура она ва хомила боши уртасидаги диспропорциясини асосий сабабчиси анатомик 3,6%-4,6% учрайди.
Клиник тор чанок учрашиш тезлиги М.Р.Жордание – 1,5%, Р.И.калганова – 1,3%, М.И.Шипунова – 0,54%.
М.С.Малиновский буйича анатомик тор чанок ичида ташки конъюгатив 18 см буйига клиник тор чанок –25%, ташки конъюгата – 17 см – 50% б.к.
Н.И.Жмакин., Ф.А.сыроватко нормал чанок ичида клиник тор чанок /% т.к.
Хозирги замон концепцияси тарафдан караш ва тор чанокка бахо беришда факатгина анатомик жихатдан эмас, балки функционал-клиник жихатдан каралади.

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   34




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish