Адабиётлар



Download 310,37 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/9
Sana23.02.2022
Hajmi310,37 Kb.
#175059
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
matematik modellashtirish(1)

К И Р И Ш 
 
Табиий фанларнинг тез суръатлар билан ривожланиши ћамда шахсий 
компьютерлар янги авлодларининг ћаётга жадал равишда кириб келиши, ћар 
бир мутахассис олдига замон талабларини ўз ичига олган янги-янги вазифа-
ларни ќўймоќда. Кейинги пайтларда ћар соћада объектларни ўрганишда ма-
тематик моделлаштириш усули кенг ќўлланиб келинмоќда. Бунга асосий са-
баб, биринчидан бу усулнинг афзаллиги бўлса, иккинчидан эса тезкор шах-
сий компьютерлардан кенг фойдаланиш имкони туѓилганлигидир.
Ћозирги пайтгача ќўлланиб келинган математик моделлаштириш усу-
ли эндиликда олий таълим йўналишида асосий фан математик модел-
лаштириш фанига айланиб улгурди. Олий таълимнинг давлат стандартига 
асосан ћар бир бакалавр ва магистрдан ўз соћасида учрайдиган асосий жара-
ёнларни чуќур таћлил ќилиб бериш талаб этилади. Бу эса математик модел-
лаштириш фани орќалигина амалга оширилади. 
Объектнинг математик моделини ќуриш бир неча мураккаб босќичлар 
асосида олиб борилади. Математик моделлаштириш фани математика, меха-
ника, физика, информатика, кимё, биология, экология ва бошќа фанларни ўз 
ичида мужассамлаштириб, у ћар бир соћа мутахассисидан чуќур билимларни 
эгаллашни таќоза этади.
Ушбу ўқув ќўлланмада математик моделлаштириш фанининг асосий 
тушунча ва маќсадлари келтирилиши билан бирга, техник йўналишда фойда-
ланиладиган баъзи бир объектларнинг математик моделлари ќуриб кўрса-
тилган. Моделлаштиришнинг асосий босќичи - ечиш усуллари ћамда уларга 
мос келувчи Паскал тилидаги компьютер дастурлари келтирилган. 
Ќўлланмадан математик моделлаштириш фанидан таълим бераётган 
ўќитувчилар, шу фанни ўрганувчи талабалар ва ушбу фан билан мустаќил 
шуѓулланаётган кенг китобхонлар оммаси фойдаланишлари мумкин.



1-БОБ. МАТЕМАТИК МОДЕЛЛАШТИРИШ АСОСЛАРИ 
 
Ћар ќандай аниќ ќўйилган масалани бир неча усулда ечиш мумкин. 
Агар ќаралаётган масаладаги ћаќиќий жараённи етарлича аниќлик билан ма-
тематик муносабатлар орќали ифодалаш мумкин бўлса, бу масалани матема-
тик модел ќуриш ёрдамида ечиш мумкин бўлади. Масалани бу усулда ечиш 
математик моделлаштириш жараёни деб аталади.

Download 310,37 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish