Абу жахи тарвузи Bryonia alba L



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet321/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   317   318   319   320   321   322   323   324   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Мутацион ўзгарувчанлик
– 1. Организмда янги ирсий бeлги - 
хусусиятлар ҳосил қиладиган гeн ва хромосомаларнинг таркибий ўзгариши. 2. 
Организмдаги белги ва хусусиятларнинг тасодифий (сакраш йўли билан) ирсий 
ўзгариши. 
Мутация 
(
mutatio
) – 1. Табиатдаги бирор омил таъсирида организмда 
тўсатдан рўй берадиган ўзгариш. 2. Тўсатдан ҳосил бўладиган ирсий 
ўзгарувчанлик. 3. Организмдаги белги ва хусусиятларнинг тасодифий (сакраш 
йўли билан) ирсий ўзгариши. 4. янги бeлги ѐки хусусиятнинг кeлиб чиқишига 
сабаб бўлувчи гeн, хромосома ѐки гeном даражада ирсий ахборотнинг 
ўзгариши. Гeнeратив мутациялар жинсий ҳужайраларда кузатилади, 
ирсийланади, соматик мутациялар соматик ҳужайраларда кузатилади, фақат 
ўша ҳужайра авлодларида ирсийланади. 
Мутовка барг жойланиши
– новдадаги ҳар бир бўғимда учта ѐки ундан 
кўпроқ миқдорда баргнинг жойланиши. 
Мутовка филлотаксис
– новданинг бир сатҳида бир неча баргларнинг 
жойланиши. 
Мутон
- геннинг мутацияланиш хусусиятига эга бўлган энг кичик қисми. 
Мутуализм 
(
лот. mutuus - ўзаро алоқа
) - турли систематик гуруҳларга 
мансуб ҳайвон ѐки ўсимликларнинг бир-бирига фойда бериши мумкин бўлган 
икки индивид (фард) нинг ўзаро қўшилиб яшаши. Бу мутуализм симбиоз (қ.) 
нинг бир кўринишидир. 


221 
Мухаллис, скрофулария 
(
Scrophularia
Pavl.) - сигирқуйруқдошларга 
мансуб кўп йиллик ўт ва чалабута ўсимликлар туркуми. Барглари қарама-қарши 
жойлашган. Гуллари 5 баргли косача билан икки лабли кўзасимон тожга эга. 
Меваси - икки уйли кўсакча. Cернам жойларда ва сув ѐқаларида ўсади. Аксари-
яти заҳарли. Таркибида сапонин ва скрофулярин алкалоиди мавжуд. Шунинг 
учун ҳам уни мол емайди. Айрим турлари асалдор, 
S. aquatica

S. vernalts
каби 
чиройли баргли турлари хушманзара ўсимлик сифатида экилади. 
Мушмула 
(
Mespilis
) - раънодошларга мансуб ўсимликларнинг икки тури: 
1) оддий мушмула (германия мушмуласи деб ҳам аталади). Бу ўсимлик бута ѐки 
кичикроқ дарахтча шаклида кавказ, қрим каби жойларда ўсади. Европанинг 
баъзи мамлакатларида ва кавказ ҳамда ақшда экилади; 2) субтропик мушмула 
(япония мушмуласи деб ҳам аталади). Бу ўсимлик 4-6 м га етадиган доим яшил 
дарахт ва бутадан иборат. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   317   318   319   320   321   322   323   324   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish